PROŠLE GODINE UBIJENO 28 ŽENA U SRBIJI: Šta je ZAČARANI KRUG žrtava PORODIČNOG NASILJA i kako tome STATI NA PUT

U Srbiji je 2023. godine ubijeno 28 žena u porodičnom nasilju.

S obzirom na to da je od ubijenih samo njih četiri prijavilo nasilnika, nameće se pitanje da li žene gube poverenje u institucije?

U prethodnih 10 godina u Srbiji se desilo više od 300 ubistava žena, a najveći broj femicida dogodio se u domu žene.

O nasilju nad ženama u našoj zemlji, ali i regionu se više ćuti, jer i same žrtve nisu dovoljno osnažene da progovore.

Narušeno mentalno zdravlje kao posledica dugogodišnjeg nasilja, sudske procedure, strah od osude okoline, finansijska zavisnost, samo su neki od razloga za produžetak agonije i ostajanja u začaranom krugu.

Kako bi se žena osmelila da napusti nasilnika, nekada prođu godine i godine. Ponekad čak i decenije.

Mnoge se vrate nasilniku. Čak i kada ga prijave, neretko odustaju od sudskog gonjenja.

Razlozi mogu biti razni, ali bez podrške, posla i novca, mnoge od njih teško pronalaze izlaz iz začarenog kruga porodičnog nasilja.

Mnoge žene iako rade, trpe ekonomsko nasilje od strane supruga koji im uzima sav novac.

Neke žene bi da rade, ali ne mogu da se zaposle jer im partner nasilnik ne dozvoljava to.

Svaki oblik nasilja je nasilje. Borba protiv zlostavljanja žena, sudeći prema izveštajima, i dalje je jedan od najvećih izazova društva.

Postoji nekoliko oblika nasilja koji su u najvećem broju slučajeva usko povezani. Nasilje nije "samo" polomljena ruka, modrica ili fraktura lobanje. Svemu tome često prethode i oni oblici nasilja koji nisu vidljivi golim okom, ali su žrtvi itekako bolni.

- O fizičkom nasilju se najviše i najčešće priča jer je najvidljivije. Kada ugledate prebijenu i povređenu ženu koja završi u bolnici ili lekarskoj ambulanti shvatite koliko je to teško. Međutim, o psihičkom nasilju koje prethodi fizičkom manje se priča, a to je podjednako težak oblik nasilja kao i fizičko. To je takođe krivično delo. Psihičko nasilje znači da vas neko po ceo dan vređa, verbalno napada, omalovažava, preti vama i vašim roditeljima... Ima žena koje ne prijave psihičko nasilje dok ne dođe do fizičkog. Tek onda kada prijave fizičko pomenu psihičko nasilje i ispostavi se da je žena takav vid nasilja trpela godinama, rekla je Vesna Stanojević za Espreso i dodala:

- Treba pomoći svakom ko trpi nasilje. Ali, ako se o nasilju ćuti i godinama trpi, ako žena koja na pitanje otkud joj modrica na oku odgovori da je pala ili da su je udarila vrata od ormara nikada neće dobiti pomoć, jer o nasilju se mora pričati.

Koordinatorka Sigurne kuće ranije je za naš portal istakla da je materijalno nasilje jedan od najvažnijih obilka nasilja.

- Nasilnik obično, u onom prvom mesecu pažnje i težnje da se ostvari dobar brak, kaže ženi da ostavi posao i da bude kod kuće, a on će da zarađuje. Naravno, to kratko traje. Žena ga posluša, ostavi i prijatelje, ostane sama i tako postane odličan objekat za demonstraciju moći i kontrole koju nasilnik nad njom sprovodi. U tim momentima se pojavljuje ekonomsko nasilje. Kada još dođu i deca i kada on treba da obezbedi sve što je potrebno jednoj porodici, sledi ono: "Ja to ne mogu, mnogo trošiš, gde trošiš". Onda se svaki dan iznos koji daje smanjuje. Iz ovog teškog oblika nasilja proističu i drugi oblici nasilja, navela je Vesna Stanojević.

Nasilje ne poznaje veru,rasu, naciju, pol, materijalni status, socijalni položaj i stepen obrazovanja.

Kako prepoznati potencijalnog nasilnika u vezi/braku?

Svaka žena u jednom trenutku svog života može postati žrtva nasilnika u porodici, svojoj okolini ili ljubavnoj vezi. Nasilnika nije lako prepoznati, jer ne postoji tipičan profil koji olakšao identifikaciju opasnosti.

Ipak, postoje mali znaci upozorenja koje nam je otkrila naša sagovornica.

- Nije uvek lako, jer nasilnici umeju jako dobro da se kontrolišu i prikazuju u boljem svetlu i svojoj partnerki i zajednici u kojoj žive. Oni mogu da budu obrazovani, profesionalno uspešni, na javnim funkcijama, omiljeni u društvu – tako da svi izvan porodice i partnerske veze mogu o njima da misle sve najbolje, istakla je psihološkinja i dodala da bez obzira na sve razlike između nasilnika, oni imaju i neka zajednička svojstva, navela je ranije za Espreso psihološkinja Tanja Ignjatović.

- Oni su kontrolori, insistiraju na tome da “njihova bude poslednja”, postavljaju pravila i kontrolišu svakodnevni život partnerke i porodice. To ne mora uvek da se postiže pretnjama i nasiljem, naročoti ne na početku partnerske veze. Nasilnici smatraju da imaju pravo na privilegije, njihove potrebe su “centar delovanja”, zahtevni su i nameću zahteve partnerki i članovima porodice. U suštini, oni ne poštuju partnerku, te bi bilo korisno na početku veze slušati šta govore o (svim) ženama i o svojim bivšim partnerkama.

Kako je istakla sagovornica, nasilnik ne poštuje partnerku, ali može da bude velikodušan prema njoj i da joj čini usluge koje ona ne želi, pokazujući kako je voli.

- To je deo njegove manipulativne prirode i predstavlja zamku za ženu. Često pokazuje posesivnost i ljubomoru, a opravdava ih “velikom” ljubavlju. On nikada ne preuzima odgovornost, odnosno sklon je da u sukobu ili nasilju odgovornost prebaci na partnerku, uverljivo je ubeđujući da prihvati njegovo viđenje. Nasilnik ima dvostruke standarde – svoja ponašanja “ne meri” istim standardima u odnosu na ponašanje svoje partnerke. Ponaša se prema partnerki drugačije u prisustvu drugih ljudi – ili se pravi da je “zlato” kada ih drugi gledaju, tako da njoj niko ne veruje šta se dešava “između četiri zida”, ili ponižava partnerku u prisustvu drugih, zbog čega se ona stidi i počinje da izbegava društvo. Zastrašuje partnerku kada je ljut, na primer, baca stvari, udara šakom o sto ili pesnicom o zid, prebrzo vozi dok je ona u autu – što su sve pretnje. Nasilju pribegava kada ne može da kontroliše partnerku, što se često dešava kada žena pokazuje znake otpora, nezavisnosti, kada donese odluku da napusti partnersku vezu, potraži pomoć prijatelja, rodbine ili institucija, ističe Tanja Ignjatović.

Dugotrajno nasilje nad ženom, prema rečima psihološkinje, muškarac postiže tako što partnerski odnos ne počinje (uvek) nasiljem, već zaljubljivanjem, zbog kojeg se ne uočavaju početni znaci problematične veze.

- Takođe, nasilni partner nije uvek nasilan – naprotiv, postoje periodi kada se on ponaša pažljivo, izjavljuje ljubav, objašnjava svoje nasilno ponašanje okolnostima na koje nije mogao da utiče, obećava da će se promeniti, moli za opraštaj... Žene koje vole svoje partnere, iako ne vole kada ih oni kontrolišu, prete, omalovažavaju, zlostavljaju, sklone su da poveruju da je promena moguća, da oproste i nastave vezu. Svaki put kada se “vrate u vezu” one su dublje u nasilnom odnosu, što znači da će im trebati više snage da iz njega izađu, podseća sagovornica Espresa.

Zašto žrtve odustaju od suđenja?

Nina Mitić, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava, kaže za RTS da žrtve porodičnog nasilja često odustaju od suđenja.

- Ne možemo da dozvolimo da neko ko je počinilac nasilja, gde se prijavi nasilje, gde se kreće procesuiranje, često smo svedoci da taj nasilnik bude pušten. Mora se naći način ili zadržavanje nasilnika, pomoć, osnaživanja žrtve. Onda dolazimo do toga da, kada dođe do postupka prijavljivanja, dakle do tužioca, do suđenja – žrtva odustaje. Ogroman je procenat odustajanja, navodi Mitićeva.

Veštačenje o nasilju košta minimum 60.000 dinara, kažu u Udruženju "Hajr", a to većina žrtava ne može da plati. Mnoge su bez prihoda i imovine.

Statistika pokazuje da od ukupnog broja ubijenih žena više od 80 odsto njih nije prijavljivalo nasilnika zbog straha, stida, nepoverenja u institucije, piše RTS.

Bonus video:

(Espreso/ Prenela M.L.)