SRBI SE SVAĐAJU DVA DANA OKO OVOG ZADATKA IZ MATEMATIKE, A EVO KO JE BIO U PRAVU: Profesor sa Berklija OBJASNIO

Jedan naizgled jednostavan zadatak iz matematike već drugi dan muči srpsku javnost na društvenim mrežama, ali našem portalu gde se ispod onjavljenog teksta o mogućim rešenjima ovog algebarskog izraza i dalje vodi polemika u komentarima. Da li je rezulatat 1 ili 4, da li je zadatak dvosmislen ili poptuno jasan, ko je pratio na času, ko nije i da li je ovo iz udžbenika za niže razrede osnovne škole ili treba nešto više od znanja redosleda operacija, pitaju mnogi Srbi i dalje.

Čitava gungula oko redosleda računskih operacija, postupka i rešenja, virtuelnim putevima proširila se i van granica srpskog Tvitera, pa je stigla i do "lajne" Edvarda Frenkela, profesora matematike sa Berklija, koji je odlučio da sa svetom podeli svoje stručno mišljenje i podeli rešenje.

On je odmah ustanovio da je zadatak zbunjujuć i tendeciozno napravljen tako da nudi više postupaka i rešenja.

Nejasno kojim redosledom se rade operacije

"Dvosmislen je. Bez zagrada nije jasno kojim redosledom da se radi deljenje i množenje u brojiocu. Ako je prvo deljenje (36 podeljeno sa 3), pa množenje sa (8-6), onda je brojilac 24, pa je ukupan rezultat 4. Ako prvo množenje (3 puta (8-6)), onda je odgovor 1. Bez zagrada, postavlja se pitanje šta je podrazumevana procedura. Nije mi jasno. Uobičajeno, deljenje i množenje se smatraju operacijama „na jednakim osnovama“ i zato ih u nedostatku zagrada treba izvoditi s leva na desno, tako da je ukupan odgovor 4. Ali, to je samo jedna mogućnost. Pošto nema tačke (ili „x“) između 3 i (8-6), moglo bi se reći da ovo množenju daje veći prioritet, tako da je odgovor 1", napisao je Frenkel.

Kad se sve sabere, oduzme, pomnoži, podeli, proširi i skrati, čini se da u ovom matematičkom "ratu" nema pobednika.

"Nadam se da je iz gore navedenog jasno da se ovo pitanje ne odnosi na suštinu, već na pravila notacije. U matematici uvek nastojimo da koristimo notaciju na najjasniji mogući način, kako bismo izbegli dvosmislenost. Ova formula nije napisana na dobar način jer zahteva da se vratite na neka podrazumevana pravila. Ali čija su podrazumevana pravila? Zamišljam školskog učitelja koji govori učenicima koja su to pravila, a zatim testira da li su učenici zapamtili ta pravila. Ovo NIJE pravi način podučavanja matematike, po mom mišljenju. Jednostavnim stavljanjem zagrada na prava mesta izbegava se dvosmislenost i onda se problem može lako rešiti izvođenjem zahtevanog proračuna", zaključuje.

Bonus video:

(Espreso / Blic Žena / Viktor Veličković / Prenela: A.P)