OTAC GA OSLEPIO, SIN GA UBIO: Tragična sudbina Stefana Dečanskog

Stefan Dečanski bio je sin kralja Milutina i njegov direktni naslednik.

Oko 1292. godine Milutin i Dragutin su porazili tatarske vazale zbog čega im je pretila opasnost od tatarskog kana Nogaja. Milutin je sa njim sklopio mir, ali morao je da mu pošalje Stefana Dečanskog kao taoca, time garanćujući da srpski kralj više neće ugrožavati njegovu teritoriju.

Stefan Uroš III vratio u Srbiju 1297. ili 1299. godine kada je vrhovni tatarski gospodar preminuo. Milutin mu je dao da upravlja Zetom i bio je njegov namesnik.

Postoji verovanje da je u mladosti je, pod lažnom optužbom da hoće ocu da otme presto, oslepljen po naređenju kralja Milutina, i poslat na zatočenje u Carigrad. Veruje se da je potplatio dželate da ga ne oslepe, već samo rane, ali je do kraja očevog života nosio povez.

Nakon što se izmirio sa ocem, 1320. godine Stefan je došao u Srbiju i počeo je da upravlja Budimljem, dok je njegov polubrat Konstantin upravljao Zetom.

29. oktobra 1321. godine Milutin je preminuo. Konstantin je krunisan za kralja u Zeti, ali ubrzo je izbio građanski rat pošto je Stefan Dečanski polagao pravo na presto. Stefan Uroš III je ponudio Konstantinu da podele vlast, ali on je to odbio. Usledio je napad na Zetu, a Konstantin je ubijen.

19. januara 1322. godine Stefan Dečanski je krunisan za kralja, a naziv njegove titule glasio je: „Stefan Uroš III, blagoverni i hristoljubivi kralj srpskih i pomorskih zemalja“.

Protiv ovog krunisanja bio je Vladislav, sin njegovog strica Dragutina, sa kojim je i zaratio 1323. Ubrzo nakon Vladislav je poražen i odlazi u Mađarsku.

Stefan je nasledio veoma bogatu državu, sa rudnicima i razvijenom privredom, a važio je za mudrog vladara, a njegovu vladavinu vezujemo za period mira u istoriji Nemanjića. Veliki kulturni procvat, ali i izgradnja manastira i crkvi, od kojih je svakako najvažniji je hram Visoki Dečani, jednu od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture u Srbiji.

Nakon smrti prve žene Teodore (sa kojom je dobio sina Dušana), oženio je znatno mlađu princezu Mariju Paleolog, koja je imala svega 12 godina (on je imao 48) sa kojom je imao troje dece - Sinišu, Teodoru i Jelenu. Ovaj brak nije dugo trajao, a neki istorijski izvori upravo Mariju, ambicioznu princezu koja je želela da obezbedi presto svom sinu Siniši (Simeonu), krive za napad i svrgavanje Milutina sa prestola. Siniša, Dušanov polubrat, imao je uvaženo mesto na dvoru Dušana Silnog, te je nosio titulu despota Epira i dao mu je da njime upravlja.

Što se tiče njegove smrti, postoji nekoliko teorija, od vojske do toga da je u pitanju bila prirodna smrt, ali najzastupljenija je ona da ga je sin, Dušan Silni, ubio. Razlog za to je navodno želja za prestolom. Godine 1931. zatočen je u gradu Zvečan od strane sina Dušana Silnog, a dva meseca kasnije je ubijen, a njegove mošti počivaju u zadužbini ispod Prokletija kod Peći.

Sveti Stefan Dečanski slavi se 11 Novembra, poznat i kao Mratindan.

Bonus video:

(Espreso/T.Š.)