INDI JE UBACILA U PESMU, A MNOGI JE SVAKI DAN IZGOVARAJU:Kako je REČ "BRE" ušla u SRPSKI JEZIK i šta stvarno ZNAČI?

Rečcu "bre" koristimo svakodnevno. Nekad i prečesto. Mnogima para uši i smatraju je neprimerenom za govor. A opet, nijedna svađa ne može da prođe bez nje, svakao emocionalno nabijena rečenica mora u sebi da sadrži i to "bre" da se ostavi željeni snažan utisak. A da li ste se nekad zapitali kog porekla je ova rečca i kako je uopšte ušla u srpski jezik i svakodnevni govor?

Kada je u pitanju upotrebno značenje (semantika) reči tu se skoro svi slažu da se ona koristi kada se želi nešto naglasiti! Ona se tretira kao uzvik kojim se želi neko dozvati ili skrenuti pažnja kroz ljutnju, radost i drugo ushićenje i sl. Ona se često izjedačava ili povezuje sa rečima „more“, „h-ej“ itd. Momo Kapor za reč kaže sledeće: „ … Ona služi da izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i žaljenje, služi za čuđenje, za poziv i opomenu, za iznenađenje, za podsticanje, hrabrenje, sokoljenje i za preklinjanje. U tom malom bre smo mi, sa svim manama i vrlinama – čini se, ono je naša suština … “.

Slobodan Nedeljić je za portal "Rasen" objasnio je sve hipoteze koje se dovode u vezu sa poreklom reči "bre", a mi vam u nastavku prenosimo njegovo pojašnjenje.

Tursko, grčko, keltsko, italijansko ili autohtono poreklo?

"Problemi nastaju kada se treba objasniti poreklo (etimologija) same reči „bre“. U svoj toj gunguli izdavaju se nekoliko najpopularnih hipoteza porekla: „turska“, „grčka“, „keltska“ „španska“, „italijanska“ i autohtono-nihilistička hipoteza.

Turska hipoteza je najstarija i do skoro najpopularnija. Po ovoj hipotezi „bre“ znači stoka, magarac ili pak budala, glupak ili nešto slično tome.

Sve više je poznato širokim narodnim masama da bečko-berlinska škola, kasnije potpomognuta komunizmom, sve reči koje su tuđice, a nisu romansko-germanske, proglašava turskim. Ono što je zanimljivo jeste da gotovo sve tuđice koje su navodno iz turskog jezika su u stvari persijske reči, koji su, doduše, u najvećoj meri preneli Turci. Reformom turskog jezika 1928. godine, koju je sproveo Mustafa Kemal Ataturk, nastao je turski jezik koji koristi latinično pismo i iz kog su izbačene skoro sve reči iz arapskog i persijskog. I gle čuda, tuđice u srpskom jeziku, koje su navodno turske, većine nema u današnjem turskom jeziku.

"Bre" nastalo od "mre"?

Nešto manje popularnija je grčka hipoteza koja kaže da „bre“, kao i „more“ i slične reči, pa i „bolan“ potiču od srednjovekovne grčke reči βρε (bre), koja je se razvila od starogrčkoge reči μρε (mre), a ona od starogrčke reči μορέ (more) što je vokativ reči μορόϛ, μῶροϛ (moros) a znači luda, ludak, budala, moron i sl. Drugi kažu da su Grci to predali Turcima a oni nama, dok treći kažu da je bilo obratno tj. turska reč ušla u grčki pa iz grčkog u srpski i ostale jezike. Neki pak kažu da to ima i neke veze i sa italijanskom rečju „re“.

Kada smo već kod italijanskog da kažemo da postoji i verzija u kojoj se veruje da „bre“ dolazi od italijansko-latinske reči fra što je skraćeno od frater što znači brat.

Keltska hipoteza kaže, pošto su Kelti jelte bili u ovim krajevima, da ovo „bre“ potiče od keltske reči „bri“ što znači poštovanje, moć, snagu i sl.

Skraćenica od "hombre"?

Španska hipoteza koja, u zadnje vreme, postaje najpopularnija jeste da ova reč potiče iz španskog jezika tj. od reči hombre što znači čovek. Ova hipoteza ima i dve pothipoteze. Prva je da ova reč u Srbiju i međ Srbe, navodno, dospela preko krstaša među kojima je bilo i dosta Španaca. Naime španski krstaši su se, prolazeći kroz Srbiju u 12. veku, međusobno a i lokalce nazivali „hombre“ i tako se ona ustalila. Druga, više zastupljena, pothipoteza je da reč „hombre“ nije ušla neposredno iz španskog već iz Ladino jezika Sefardskih Jevreja koji su, kao što je poznato, iz Španije jednim delom došli u Srbiju i Beograd. Gde su, ni manje ni više, baš Dorćolci skratili ovo njihovo „hombre“ na „bre“!

Autohtono-nihilistička hipoteza, kako smo je ovde nazvali, tvrdi da „bre“ nije tuđica ali i da nema značenje tj. da ima autohtonu etimologiju ali nema pravu semantiku. Dakle po zagovornicima ove hipoteze „bre“ je slog koji je kao krik ili zvuk poput uzdaha, kao što su reči „jao“, „uh“, „ih“ „pu“ i slično.

I tako, probasmo na svim jezicima pa i na nemuštom, gde god, makar i slučajno, postoji reč ili deo reči sastavljeno od slova „b-r-e“ odnosno „r-e“ samo ne na jeziku u kom se koristi tj. srpskom. Kao što već zaključujete tvrdimo da je ova reč autohtonog porekla tj. da nije tuđica već iz srpskog jezika, a to ćemo i pokazati!

"Brate", pa "bre"?

Ova reč predstavlja skraćenu verziju vokativa reči BRAT odnosno skraćenicu reči BRATE! Razvoj reči izgleda ovako: BRATE >> BR’TE >> BR’E >> B’E. Ovde lepo vidimo kako usled brzine govora ili nekih drugih uticaja reč postepeno gubi slova. „Brte“, kao prva promena, je izraz koji se takođe često koristi kao uzrečica, naročito u Bosni, a „be“ jeste najkraći oblik ove reči koji je najviše zastupljen na jugoistoku Srbije kao i u Makedoniji i Bugarskoj. Takođe u BiH postoji i „ba“ oblik. Danas je i cela reč „brate“ takođe uzrečica kod mnogih a u Crnoj Gori gotovo neizostavna. Ova reč menja svoj oblik i na druge načine a ne samo skraćivanjem reči. Neke od tih su sledeće reči:

1) BR oblik: bratko, braco, brale, brajane, braćko;

2) BT oblik: batke, batko, bate, bato, batane;

3) BJ oblik: bajo, baja, bajune;

4) BĆ oblik: baćo, baćko, baćane;

Reči u ovim primerima mogu dodatno da se usložne pokazivanjem istih na raznim dijalektima i narečjima. A zamislite neke primere pre Vukove reforme. Ali ovi primeri su sasvim dovoljni da se uvidi mehanizmi koji su uticali na obrazovanje reči BRE od reči BRATE. Možemo zaključiti da se reči najčešće skraćuju kada su u vokativu, imperativu ili u upitnom obliku a da brzina izgovora ima možda i najveći uticaj.

Suglasnički grupa BRT i BRD kao i suglasnički minimum BR a samim tim i slog BRE se pojavljuju u više jezika. Nekad su povezani, a nekad ne. Lep primer koji je u korist naše tvrdnje je i engleska reč za brata „BROTHER“ koja u žargonskoj verziji ima skraćeni oblik „BRO“.

Tako mala reč a tako veliko značenje", objasnio je autor studije.

Bonus video:

(Espreso / Blic žena, Viktor Veličković/ Prenela M.L.)