TEOLOG VUKIĆ OBJASNIO ŠTA SE UNOSI U KUĆU NA BADNJE VEČE OSIM BADNJAKA: Verovanje je STARO, a Srbi to NE POŠTUJU

Badnji dan i Božić, kao najradosniji hrišćanski praznik, prate brojni običaji koje pravoslavne porodice u Srbiji prenose s kolena na koleno. Iako se crkvena učenja i narodni običaji često razlikuju, kad je reč o obeležavanju Božića oni se poklapaju.

Naime, običaji koji se u srpskim kućama sprovode na Badnji dan i Božić verno oslikavaju biblijske događaje u vezi sa rođenjem Isusa Hrista. Sečenje i unošenje badnjaka, mešenje česnice, unošenje slame u kuću i darivanje položajnika deo su naše tradicije. Ujedno, ovi običaji imaju jaku simboliku koja je neraskidivo povezana sa rođenjem Isusa Hrista.

- Badnjak je mlado hrastovo drvo koje se seče pre nego što izađe sunce i unosi se u kuću. Unošenje badnjaka u dom najavljuje dolazak Isusa Hrista. Badnjak koji palimo vraća nas u onu hladnu vitlejemsku noć kad je pravedni Josif svojim rukama zapalio drvo da bi ogrejao Bogodete i Presvetu Bogomajku – kaže za Srećnu republiku teolog Dragan Vukić.

Slama koja se u Crkvi Hristovog rođenja u Vitlejemu nalazi prekoputa Vitlejemske zvezde, mesta na kom je Presveta Bogorodica donela Isusa Hrista na svet, takođe je pristuna u srpskim običajima povodom obeležavanja Badnjeg dana i Božića.

Prema našim običajima, na Badnje veče se u kuću, pored badnjaka, unosi i slama. Simbolika je, objašnjava teolog Vukić, sasvim jasna:

- Presveta djeva Marija je svojim rukama spustila Bogodete Isusa Hrista u jasle na slamu. I mi pravoslavni unosimo slamu u dom na Badnje veče da bismo simbolično podsetili na taj važan događaj u hrišćanstvu.

Položajnik, odnosno muška osoba koja prva uđe u kuću na božićno jutro, ima posebnu ulogu, ali i simboliku koja je, opet, povezana sa biblijskim opisom rođenja Isusa Hrista.

- Položajnik nas podseća na vitlejemske pastire koji su se prvi poklonili Bogodetetu Isusu Hristu. U širem smislu, položajnik nas podseća i na mudrace sa Istoka koji su došli u vitlejemsku pećinu i doneli Bogodetetu zlato, tajman i mirnu kao prve darove – navodi teolog Vukić.

Božićna trpeza nezamisliva je bez česnice koju domaćica mesi uglavnom na božićno jutro. Iako se recept za razlikuje u zavisnosti od delova Srbije, pa je česnica negde poput pogače, a negde podseća na baklavu, brašno je sastojak koji se koristi u svakom slučaju, i to ne bez razloga.

- Česnica koja je obavezna na božićnoj trpezi takođe ima jaku simboliku. Ona podseća na Hrista koji je u Jevanđelju rekao: „Ja sam hleb života“ – ističe teolog.

Bonus video: Nina Seničar američiki Božić proslavila po srpski

(Espreso/Srecna.republika/Prenela: D.S.)