U SRBIJI JE SAD DOSTA TOPLO, ALI ČEKA NAS SNEŽNI VRTLOG: Poznati meterolog najavio - smrzavaćemo se od ovog datuma

U Srbiji nas ove nedelje očekuju prolećne temperature sa temperaturama od 10 do 15 stepeni Celzijusovih, dok će ponedeljak biti najtopliji dan, kaže za Kurir meteorolog Ivan Ristić.

- U sredu i četvrtak, 27. i 28. decembra vetrovi će skroz oslabiti tako da se očekuje magla i niska oblačnost koja se može duže zadržati naročito u Vojvodini i okolini Beograda, ali i kotlinama i dolinama reka širom Srbije. Temperatura u predelima sa maglom i niskom oblačnosti biće niža. Takođe sledeće nedelje zbog meteo uslova, biće u porastu zagađenje vazduha PM 2.5 česticama, ali i ostalih produkata sagorevanja - kaže Ristić.

U novogodišnjoj noći potrebni kišobrani

Što se tiče vremenske prognoze za doček nove godine meteorolog Ristić kaže da nas tada čeka kiša.

- U nedelju, 31.12 u toku dana postepeno jače naoblačenje koje će u novogodišnjoj noći usloviti povremeno kišu, na višim planinama sneg, jugoistočni vetar u toku dana biće u pojačanju naročito u košavskom području. Najviša dnevna temperatura u većini mesta prolećna i kretaće se od 10 stepeni do 15 stepeni. U toku noći jugoistočni vetar će oslabiti i skrenuti na zapadni, temperatura za doček biće skoro svuda iznad nule i biće uglavnom između tri i šest stepeni. Prvog dana nove godine postepen prestanak kiše i manji pad temperature.

Inače, meteorolog podseća i da je kalendarska zima počela mnogo ranije jer smo već u novembru imali minuse, sneg i ledene kiše.

- Vremenske prilike i neprilike ne prestaju da iznenađuju, pa smo tako prethodnih dana imali temperature i do 18 stepeni u plusu. Ipak, ono što trenutno sve interesuje je šta možemo da očekujemo tokom praznika. Vreme tokom predstojeće zime biće uslovljeno dešavanjima u vezi sa polarnim vrtlogom. U pitanju je perzistentna zona niskog pritiska velikih razmera, prečnika manjeg od 1.000 kilometara, koja rotira u smeru suprotnom od kazaljki na satu na Severnom polu, i u smeru kazaljki na satu na Južnom polu (u oba slučaja se naziva ciklon), tj. oba se polarna vrtloga okreću na istok oko polova. Podnožja dva polarna vrtloga nalaze se u srednjoj i gornjoj troposferi i protežu se u stratosferu. Ispod toga leži velika masa hladnog, gustog arktičkog vazduha - objašnava Ristić i dodaje da će u toku zime polarni vrtlog menjati svoj intenzitet i u trenucima kad bude slabiji deo artičkog vazduha će pobeći iz njega i spustiti se daleko na jug donoseći jače zahlađenje i sneg.

- Položaj ciklona koji će se formirati na granicama tople i hladne artičke mase pogodovaće obilnijim snežnim padavinama u pojedinim delovima naše zemlje. Prvi hladniji period počeće već oko Nove dodine najkasnije do Božića i potrajaće oko 20 dana, tako da će dobar deo januara biti pravi zimski sa dosta snega. To će ujedno biti i njahladniji deo godine. U danima sa snežnim pokrivačem i vedrim noćima očekuje se slab i umeren mraz od -10°C do -5°C na visoravnima jak mraz i do -20°C. Maksimalna temperatura oko 0°C. Zatim sa jačanjem zapadnog strujanja krajem januara sledi porast temperatura i topljenje snežnog pokrivača u nižim ali i planinskim predelima ispod 1.500 metara nadmorske visine. Ujutru ponegde slab mraz dok će najviše dnevne temperature biti između 10°C i 15°C u toplijem periodu duvaće slab i umeren južni vetar - navodi Ristić.

Prema njegovim rečima sledeći, drugi hladniji period počeće oko 10. februara i on će trajati kraće od 7-10 dana, ali će doneti takođe puno snega i formiranje snežnog pokrivača.

- Treći i poslednji ozbiljniji prodor hladnog artičkog vazduha biće u prvoj dekadi marta. U martu treba spomenuti jačanje sibirskog anticiklona prema nama i jaku košavu u košavskom regionu. Topliji periodi će biti sve topliji tako da u martu najviša dnevna temperatura može preći 20°C. Iako će generalno zima opet biti nešto toplija od proseka imaćemo solidan broj pravih zimskih dana sa snegom i mrazom to jest niskim temperaturama. Biće i dosta padavina u hladnijim periodima uglavnom u obliku snega i oko 20 dana sa snežnim pokrivačem u nižim predelima. Zime koje smo imali u prošlom veku imale su prosečno 30 dana sa snežnim pokrivačem tako da je ovogodišni broj nešto manji.

Bonus video

(Espreso/Kurir.rs/ A. K./Prenela D.Č.)