RAZGOVOR O OBRAZOVANJU ROMA: Sastanak predstavnika nacionalnog saveta sa državnom sekretarkom

Predstavnici Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine danas su razgovarali sa državnom sekretarkom Anom Marijom Viček, koja je zadužena između ostalog za socijalnu inkluziju i obrazovanje nacionalnih manjina.

Na sastanku se govorilo o nekoliko tačaka. Pre svega, razgovor se ticao uvođenja romskog jezika sa elementima nacionalne kulture i od ove školske godine to treba da bude izborni predmet u školama u kojima se 15-oro dece izjasni da to želi. Uvođenje romskog jezika je podeljen na dva segmenta za razrede od 1. do 4. i od 5. do 8. razreda.

- Važno je da 15-oro dece pristane da sluša romski jezik iz oba segmenta - za Espreso kaže Aleksandar Nedeljković, portparol Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

Ministarstvo ima jasan signal da to zapravo treba da se radi i da se što više govori o tome, kao i da se uvede posebna anketa koja će se raditi na kraju ove školske godine, a putem koje će učenici zaokruživati romski jezik sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet.

Nastavnici i direktori u tom slučaju moraće malo više da razgovaraju sa roditeljima i sa decom. Ono što je takođe važno je što bi u anketiranje trebalo da budu uključeni pedagoški asistenti. Roditelji nemaju dovoljno poverenja, a neki od razloga za to su homogena i konzervativna sredina. Pedagoški asistenti, tačnije Romski asistenti trebalo bi da se uključe u samo anketiranje.

Druga stvar o kojoj se govorilo na sastanku jesu afirmativne mere jer ima velikih zloupotreba. Prva afirmativna mera je krenula još davne 2005. godine i tada je važio jedan predlog zakona za afirmativnu meru.

One su funkcionisale po ovom sistemu - svaki romski student ili brucoš koji se upisuje na fakultet dobija 30 afirmativnih bodova i onda na njegov uspeh ili postignuće se ti bodovi dodaju. On automatski bude iznad crte i prolazi. Međutim, to se nekome nije dopalo pa se sada to polako iz godine u godinu menjalo, pa smo svake godine imali nove pravilnike. Imali smo neke nove uslove, i sada će biti takođe urađen nov predlog i nov pravilnik s tim što Ministarstvo sada po prvi put kaže Nacionalnom savetu: "Dajte vi nama predlog. Recite nam kako mislite da treba".

Afirmativna mera ne sme da bude ukinuta niti zloupotrebljena. Dosta neromskih studenata i učenika srednjih škola se izjašnjavaju kao Romi, što samim tim sputava Rome, i to najčešća zloupotreba afirmativne mere.

- Pred ministartvo ćemo izaći s novim predlogom za afirmativne mere, i tako ćemo pokušati da dobijemo barem dva odsto od ukupno upisanih studenata, odnosno učenika. To znači da ukoliko Filozofski fakultet na početku godine upisuje 100 učenika, mi moramo da dobijemo dva. Međutim, to znači da ova dva učenika neće potisnuti 99. i 100, već će Romi biti upisani kao 101. i 102. učenik, odnosno student.

To mora javnom mnjenju potanko da se objasni. Ljudi misle da to znači da će izgubiti dva mesta, a to ne znači to.

Takođe, mora se naći model kako zaštiti afirmativne mere, bilo da to bude poznavanje romskog jezika ili usmenim putem, pitanjem srodnika o nacionalnosti.

- Treća tema sastanka bio je još jedan predlog, koji je za nas posebno važan. Deca se u sedmom ili osmom razredu izjašnjavaju kao pripadnici Romske nacionalne zajednice. Tada se roditelj pozove i on se izjašnjava da li je dete Rom. Zar ne bi bilo lakše da se dete pri upisu u prvi razred, u polje nacionalnosti upiše da je Rom. Dete bi se tako kao pripadnik Romske nacionalne zajednice pratilo kroz čitavo školovanje, sve do Univerziteta. Samim tim bi roditelj automatski zaokruživao romski jezik kao izborni predmet. To je jedan od načina zaštite afirmativne mere - kaže Nedeljković.

Još jedna od tačaka razgovora bilo je i uvođenje pedagoških asistenata u osnovne škole.

OEBS-ov projekat koji ih je štitio, "Ovde smo zajedno" je završen pre 20 dana. Oni na neki način jesu sistematizovani kroz Ministarstvo prosvete. Ono im je isplaćivalo određene plate. Ali, ovde se javlja određeni problem. Svi pedagoški asistenti svakog prvog septembra dobijaju ugovore, a često se dešava da direktor kaže da više nema potrebe za pedagoškim asistentom. To je njihovo pravo. Isto tako, direktori škoal imaju pravo da zamene pedagoškog asistenta koji je prošao svih osam modula koje je propisala Evropska unija, samo zato što mu nije politički podoban. Onda na to mesto dolazi neko ko nije prošao te module, ali je politički podoban, pa tako na to mesto dolazi osoba koja nije Rom.

Da bismo se izborili sa ovim problemom, iz Asocijacije pedagoških asistenata daće plan i program, iliti pravilnik na osnovu koga trebaju biti sistematizovana radna mesta za sve pedagoške asistente u Srbiji, jer bi dobili posao na neodređeno.

Na ovaj način bi ove nove školske godine posao dobilo 25 asistenata, a sledeće godine još toliko. Tu bi postojala tendencija rasta u uključivanju pedagoških asistenata u osnovne škole, tamo gde za to postoji potreba. Iskreno verujem da ne postoji škola u kojoj nema Roma.

- Da li su izjašnjeni ili ne, a li sam siguran da ih u svim školama postoji makar jedan Rom. Nama iz Saveta je važan i taj jedan Rom isto onoliko koliko i njih 500, koliko ih ima u nekim osnovnim školama na jugu Srbije. Zato je važno da asistenti pre svega budu sagledani od strane države - zaključuje Nedeljković.

(S. Trajković)