VLADIMIR PRODAJE BADNJAKE ZA PRAZNIKE KAKO BI MOGAO DA PREŽIVI: Voli da piše i želi da OSNUJE PORODICU - POMOZIMO!

Vladimira Kojanića iz Lapova život nije mazio, više je gladovao nego što je jeo, dok je njegovo narušeno zdravlje rezultat nesrećnog slučaja izazvanog jako nehumanim uslovima u kojima je dugo godina živeo.

Iako večina ljudi novogodišnje i božićne praznike provodi u krugu porodice u toplom domu, ili na nekim putovanjima, Vladimir je zbog nadničenja i svakodnevne borbe za zaradu, prinuđen da prodaje badnjak i time sebi i svom ocu obezbedi dodatan novac kako za ishranu, tako i za potreban materijal za izgradnju nove kuće.

"Prodavaću badnjake tokom Božića, kako bi uzeo neki dinar, kako bih zaradio neku paru za život. Za nekoga ko nema novca poput mene, prodaja badnjaka omogućava mi da zaradim jednu prosečnu platu.Tako, da uvek kada su novogodišnji i božićni praznici ja uzmem prodajem određene stvari kako bih mogao da opstanem", priča za portal Espreso Vladimir Kojanić.

Do skora je bio prinuđen da sa svojim teško bolesnim ocem živi u kontejneru veličine svega petnaest kvadratnih metara, u maloj limenoj kućici u kojoj nisu imali elementarnih uslova za život.

Nakon tri meseca od započinjanja izgradnje nove kuće, Vladimir je uspeo da je sredi u većoj meri, ali još uvek to nije dovoljno za sasvim pristojan život jednog čoveka. Kupatilo je sredio, obezbedio je nameštaj, ali novca na računu više nema, sve još uvek zavisi od dobrih ljudi koji žele da mu pomognu.

"Boljitak je u tome što sam se sa ocem uselio u novu kuću. Kupatilo je odrađeno, deo nameštaja je obezbeđen...Bogu hvala bolje je koliko toliko, ali je potrebno još toga srediti i uraditi. Pre svega, treba da se uradi izolacija kuče, zatim je potrebno da se napravi terasa. Takođe, što se tiče svakodnevnog posla, ja kući nema obezbeđen internet, ali mi je u susret izašao komšija. Za sada nema dovoljno novca na računu, ali ako Bog da, zahvaljujući dobri i poštenim ljudima i to će se završiti.", kaže on.

Iako siromašan čovek koji živi u jako teškim uslovima, bez elementarnih stvari poput interneta, Vladimir svoju bedu ispunjuje pišiću knjige i pripovetke, a svakodnevne inspiracije crpi iz svedočanstava ljudi iz brojnih mesta koja redovno obilazi.

"Uveče dosta čitam i dosta pišem. Dosta volim da istražujem istorijske činjenice. Pisanje je moja motivacija. Obično obilazima srpska sela i neposredno slušam ljude i njihova svedočanstva o prošlim vremenima. Slušam legende sa ovih prostora i one su mi velika inspiracija za moje knjige i pripovetke.", objašnjava Vladimir.

Jedna pripovetka koju je napisao mu je posebno draga i zove se "Priče iz Srbije, korica žute proje!", koja se bavi teškim životnim uslovima u kojima živi srpska porodica iz Pomoravlja neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata.

Prenećemo sledeći pasus iz pripovetke kako bismo dočarali neosporiv dar za pisanjem Vladimira Kojanića:

"Te godine zbog prolećnih poplava koje su izazvale reke Velika Morava, Lepenica i Rača, u toku samog leta je velika suša uzela svoji danak. Velika se glad dogodila među meštanima. Deca su se često razboljevala zbog gladi i teških poslova koja su morala da rade. Žene takođe su radile muške poslove. Mnogo žena, dece i starijih ljudi su išli u nadnicu kod bogatih zemljaka i nadničili bi po ceo dan za kilogram kukuruznog brašna kako bi mogli da se prehrane i opstanu."

Vladimir ne odustaje i želi da se bori koliko god je potrebno, on ima planove i za budućnost, a jedan od njih je i da se srećno oženi i osnuje svoju porodicu.

"Planiram da se oženim sledeće godine i da osnujem svoju porodicu. Što se tiče posla, nadničim tu i tamo, sve zavisi od toga koliko mi zdravstveno stanje to omogućava. Ali, trudim se i ne oklevam, želim da živim život dostojan čoveka.", zaključuje Vladimir.

Ako želite da pomognete Vladimiru Kojaniću uradite to uplatom na:

Broj dinarskog računa: 205-90110007163376-69

Broj deviznog računa: RS35205903102774374444

Bonus video:

(Espreso/Miloš Dojčinović)