ZBOG TRI VIRUSA KOJA CIRKULIŠU, DOMOVI ZDRAVLJA PREPUNI: O jednom se MALO GOVORI, a može izazvati KOMPLIKACIJE

Sezona je respiratornih infekcija, a čekaonice domova zdravlja prepune su pacijenata. Lekari kažu da je u cirkulaciji nekoliko virusa - grip, korona, respiratorni sincicijalni virus (RSV). Sve je više i velikog kašlja koga izaziva bakterija Bordatella pertussis. Do sada su u Srbiji potvrđena dva podtipa virusa gripa - A (H3) i A (H1) i to na teritoriji Beograda, Kolubarskog, Mačvanskog i Južnobačkog okruga.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" tokom prošle nedelje registrovano je 8.797 slučајеvа оbоljеnjа sličnih gripu. U pоrеđеnju sа nedeljom koja joj je prethodila, to je blаgi pоrаst brоја оbоlеlih оd оbоljеnjа sličnih gripu.

Nајvišе pacijenata sa oboljenjem sličnim gripu rеgistrоvаno je u Brаničеvskоm, Mоrаvičkоm i Zlаtibоrskоm оkrugu i to kod dece do četiri godine i u starosnoj grupi od pet do 14 gоdinа.

Epidemiolog dr Dragana Dimitrijević, nacionalna koordinatorka za epidemiološki nadzor nad gripom iz Batuta kaže da se beleži blagi porast obolelih od gripa, ali da je došlo do značajnog porasta broja obolelih sa akutnim respiratornim infekcijama.

Objašnjava da se samo laboratorijskom potvrdom može utvrditi koji je respiratorni patogen u cirkulaciji, da li je u pitanju virus gripa, korona ili RSV. Simptomi koje izazivaju ti virusi veoma su slični.

- Javlja se povišena telesna temperatura, koja ne mora da bude visoka za sve ove patogene. Kod akutnih respiratornih infekcija mogu da budu simptomi i bez temperature. Zatim se javlja slabost, malaksalost, bolovi u mišićima, zglobovima, kašalj, kijavica - kaže za Euronews Srbija dr Dimitrijević.

Respiratorni sincicijalni virus (RSV)

Tokom zimskih dana obično se govori o gripu, a poslednjih nekoliko godina i o koroni. Malo se pažnje poklanja respiratornom sincicijalnom virusu koji kod dece, posebno kod novorođenčadi, može izazvati ozbiljne komplikacije. Taj virus ozbiljne komplikacije može da izazove i kod starijih osoba.

Dečji pulmolog prof. Predrag Minić nedavno je za Euronews Srbija rekao da je respiratorni sincicijalni virus toliko česta pojava da se i ne prijavljuje kao epidemija.

- Te infekcije izazivaju bronhiolitis. Bronhiolitis je najčešći uzrok škripanja u grudima kod dece ispod dve godine starosti - naveo je prof. Minić.

Protiv respiratornog sincicijalnog virusa do sada nije postojala vakcina. Međutim, i tu sada ima pomaka. Prof. Minić kaže da su u SAD ove godine registrovane dve vakcine koje štite od respiratornog sincicijalnog virusa- jedna se daje starijima od 65 godina, a druga trudnicama.

- Od respiratornog sincicijalnog virusa umire više odraslih nego od gripa. Napravljena je vakcina za starije i za imunizaciju trudnica, koja je registrovana u SAD. Čeka se odobrenje i evropskog regulatornog tela. Napravljeno je i dugodelujuće monoklonsko antitelo koje je ušlo u kalendar imunizacije u SAD, gde sva deca mlađa od osam meseci na početku sezone dobiju monoklonsko antitelo koje ih štiti šest do osam meseci. Ako to monoklonsko antitelo deca na rođenju budu dobijala onda nije neophodna imunizacija trudnica - objasnio je on.

Grip

Ove godine virus gripa ranije se pojavio u cirkulaciji. Lekari kažu da je najbolja zaštita od tog virusa vakcinacija. Dr Dimitrijević objašnjava da ni sada nije kasno za imunizaciju.

- Za stvaranje imuniteta potrebno je dve do tri nedelje, a sam imunitet traje šest do 12 meseci. Svi koji su u povećanom riziku za dobijanje teških formi bolesti, pozivamo da se vakcinišu - navela je ona.

U Srbiji je vakcinacija protiv sezonskog gripa počela početkom novembra. Građani u svim domovima zdravlja mogu da prime četvorovalentnu vakcinu kompanije Abot.

Programom obavezne imunizacije u Srbiji definisane su kategorije koje mogu da dobiju vakcinu protiv gripa o trošku države. To su trudnice, stariji od 65 godina, deca starija od 6 meseci ukoliko imaju teška hronična oboljenja, članovi porodice osoba koje zbog svoje bolesti ne smeju da dobiju vakcinu, a jako su ugroženi ukoliko se razbole, zdravstveni radnici kao i svi smešteni i zaposleni u gerontološkim centrima i ustanovama socijalno- zdravstvene zaštite.

Veliki kašalj

Iako su mnogi za veliki kašalj smatrali da je zaboravljena bolest, jer postroji efikasna vakcina, ove sezone pokazao se u svoj svojoj jačini. Od početka godine do kraja novembra registrovano je 300 obolelih. Zvanični podatak za decembar još nije objavljen.

Dr Dimitrijević kaže da je kod sumnje na veliki kašalj neophodno odraditi laboratorijski test na prisustvo Bordatelle pertussis.

Pedijatri kažu da su najugroženija deca koja imaju udružene bolesti te nisu mogla da prime vakcinu koja štiti od velikog kašlja, ali i novorođenčad. Njih je najviše trenutno u bolnicama.

Vakcina, koja sadrži komponentu protiv velikog kašlja prima se u nekoliko doza. Primarna vakcinacija ide u tri doze od navršenih dva do šest meseci života. Prva revakcinacija je sa dve godine života, a druga pred polazak u školu. Dobar kolektivni imunitet stvara se ukoliko je više od 95 odsto dece vakcinisano.

Bolest protiče u tri stadijuma. Prvo se javljaju znaci slični prehladi - kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura. To traje jednu do dve nedelje. U drugom stadijumu dolazi do značajnog pogoršanja tegoba, kašalj postaje intenzivniji i učestaliji, naročito tokom noći. Drugi stadijum traje jednu do šest nedelja. U trećoj fazi, koja traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih.

Korona

U Srbiji raste i broj zaraženih virusom korona. U poslednjih nedelju dana testirano je 19.972 osobe, dok je 4.788 pozitivno na kovid.

- Što se tiče Covid-a, imamo porast broja obolelih, ali i to je očekivano za ovaj period godine - navela je dr Dimitrijević.

Bonus video:

(Espreso / Euronews)