OVAJ RASED U SRBIJI JE POZNATO TRUSNO PODRUČJE: Jedan od NAJRAZORNIJIH zemljotresa se desio BAŠ TU

Meštane Petrovca na Mlavi je u četvrtak 7. decembra rano ujutru probudio zemljotres magnitude 4.0 jedinica Rihterove skale. To je bilo čak sedmo podrhtavanje tla u okolini ovog gradića u svega nekoliko dana, a građani su sada u strahu i svi se pitaju samo jedno: hoće li biti jačeg udara?

Ana Mladenović seizmolog, i profesorka sa Rudarsko geološkog fakulteta, istakla je za "Blic" da nema razloga za paniku među ljudima, jer su zemljotresi na teritoriji Srbije bili toliko blagi da nisu mogli da nanesu bilo kakvu štetu građanima. Ipak, bojazan kod ljudi postoji, a ono što se mnogi pitaju, zašto se ovi poslednjih dana dešavaju baš u Petrovcu na Mlavi.

Petrovac na Mlavi i Svilajnac poznato trusno područje

- Petrovac na Mlavi jeste poznato, seizmično područje, čak je u literaturi opisan i taj rased koji prati tok reke Mlade, duž koga su i ovi zemljotresi koji su se desili prethodnih dana. Tu se ne dešavaju jaki zemljotres i oni imaju otprilike manju magnitudu od one koja je bila u zemljotresu u četvrtak od oko 4-4,5 stepeni Rihtera. Dobro je da ti jači zemljotresi nisu tako česti, poslednji put se tamo neki takav zemljotres desio pre nekih 30 godina, i ljudi su verovatno i zaboravili. To je inače dosta poznato seizmično područje u istočnoj Srbiji - kaže za "Blic" Mladenović.

Ona kaže za "Blic" da Petrovac na Mlavi spada u istu onu trusnu zonu kao i Svilajnac. Govoreći o tome da li postoji veza sa zemljotresima u regionu, i ovima u Srbiji, Mladenović kaže da ne postoji direktna veza.

- Ovo su normalne seizmičke aktivnosti. Mi zemljotrese u regionu ne možemo direktno da povezujemo, niti je ovo neko alarmantno stanje. Ovo je potpuno normalna pojava, tako da, ne možemo direktno da kažemo da su vezani svi zemljotresi u regionu - kaže ona za "Blic".

"Ne očekujem spektakularno jake zemljotrese"

Ona se osvrnula i na tvrdnju Slavice Radovanović, seizmološkinje, koja je prošle godine u aprilu pravila poveznicu između zemljotresa u regionu i u Srbiji, pa je rekla da će zemljotres u Petrinji "probuditi" tlo u Istočnoj Srbiji, i navela konkretno Petrovac na Mlavi.

Znate, u tom području dugo nije bilo zemljotresa, nakupila se već dovoljna količina te seizmičke energije, morala je da bude oslobođena. Ta veza između zemljotresa u Petrinji i ovih kod nas nije direktna. To funkcioniše tako da kada se desi neki zemljotres, recimo, u Hrvatskoj, ta energija se prenosi radijalno, znači, na sve strane. Ona onda dolazi do našeg područja, i tu može da se akumulira u stenama. Ipak, kada se stalno dešavaju takvi zemljotresi negde u okruženju, onda to može da poveća seizmičku energiju i u našem području. A u regionu istočne Srbije gde dugo nije bilo zemljotresa takve jačine to može da bude kap koja preliva čašu.

Objasnila je da nije moguće meriti koliko je snažna ta energija ne može se nikako sa sigurnošću reći gde će biti sledeći zemljotres.

- Sad u ovom području mogu da se dešavaju slabiji zemljotresi koji su ti naknadni udari ovog današnjeg zemljotresa, ali ne očekujem na što sad da će biti nekih spektakularno jakih zemljotresa, oni kod nas i ne mogu da se dogode. Mogu da se događaju zemljotresi magnitude oko 2 ili malo više od toga, koji će, narodski rečeno, da smiruju to područje. Potom polako ulazi u miran period - kaže za "Blic" Mladenović.

Ovo je 7 crvenih zona za zemljotrese u Srbiji.

Više o zemljotresima koji su juče pogodili Petrovac na Mlavi pročitajte u odvojenom tekstu.

Najjači zemljotresi u Srbiji

Ovo je spisak svih najjačih zemljotresa otkad se seizmološka aktivnost beleži u Srbiji i prvi na spisku je upravo Svilajnac oko kog podrhtava tle i ovih dana:

Svilajnac, 8. april 1893. - 5,8 stepeni po Rihterovoj skali

Lazarevac, 24. mart 1922. - 5,7 stepeni po Rihterovoj skali

Rudnik, 15. maj 1927. - 5,9 stepeni po Rihterovoj skali

Kopaonik. 18. maj 1980. - 5,8 stepeni po Rihterovoj skali

Maljen, 29.septembar 1998. - 5,7 stepeni po Rihterovoj skali

Peć, 11. februar 1662 - . 5,5 stepeni po Rihterovoj skali

Jagodina, 4. februar 1739. - 5,5 stepeni po Rihterovoj skali

Vranje, 26. februar 1755. - 5,1 stepeni po Rihterovoj skali

Golubac-Nova Moldava, 10. oktobar 1879. 5 - stepeni po Rihterovoj skali

Krupanj, 25. jul 1906. - 4,6 stepeni po Rihterovoj skali

Vitina, 10. avgust 1921. - 5,4 stepeni po Rihterovoj skali

Bonus video:

(Espreso/Blic/Nikola Todorović)