SUTRA RANO UJUTRU SVI TREBA DA ISPOŠTUJU 1 PRAVILO! Slavimo SVETOG ALIMPIJA, mnogi Srbi za 1 OBIČAJ ne ZNAJU

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju praznik posvećen svetom prepodobnom Alimpiju Stolpniku. Mnoge porodice ga obeležavaju kao krsnu slavu, i predstavlja zaštitnika tih domova.

U našem narodu veruje se da je ovaj svetac spasavao od kuge i drugih bolesti, a smatra se i zaštitnikom stoke. Stoga na dan Svetog Alimpija nikako se ne sme naći meso te vrste - teletina, junetina, kravlje meso... Zbog toga sutra treba otići u crkvu što ranije kako bismo čitave naredne godine bili zdravi.

Ko je bio Sveti Alimpije Stolpnik?

Radi se o zaista neobičnom svecu, koji je hrišćanski asketa. Dobar deo svog života proveo je u postu i molitvi, pa zato i ne treba da čudi što su mu posvećeni brojni hramovi i u pravoslavnom i u katoličkom svetu. Ujedno, to je još jedna zanimljivost vezana za ovog sveca, dakle, slave ga i pravoslavci i katolici.

Pretpostavlja se da je rođen 522. godine u Hadrijanopolju, a od malih nogu bio je predan Bogu. Služio je u crkvi, prvo kao ekonom, a posle kao đakon. No, premda je bio veoma voljen u narodu, Alimpije je žudeo za usamljeničkim životom, zbog čega se je za svoj dom odabrao jedno grčko groblje, koje su ljudi izbegavali, jer se verovalo da se na njemu pojavljuju demoni.

Sveti Alimpije, prema predanjima, stajao je 53 godine na jednom stubu (stolpu), čak i na vrućini i hladnoći, kiši i vetru. Otuda je i dobio nadimak Stolpnik. U početku, ljudi su mu se smejali, a onda su poverovali u njegove isceliteljske moći i počeli da dolaze kod njega po savet.

Pored stuba su podignuta dva manastira - muški i ženski, a sveti Alimpije je napisao propise po kojima su se ponašali monasi i monahinje. U ženskom manastiru živele su Alimpijeve majka i sestra, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju.

Kažu da su se još pre njegovog rođenja pokazali neki znaci po kojima se moglo videti da će njegov život biti čudesan. Prema pripovedanju ovaj svetac je strogim postom i strpljenjem raznih nedaća skoro sve pustinjake prevazišao. Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori. Često je freskopisan u hramovima naše Crkve, a jedna od fresaka nalazi se i u priprati Pećke patrijaršije. Smatra se jednim od tri velika stolpnika, pored Simeona Stolpnika i Danila Stolpnika.

Bonus video:

(Espreso/Stil Kurir)