Večno vezan za srpski narod
OVAJ NEMAC BITNO UTICAO NA PROMENU NEGATIVNE SLIKE O SRBIJI: Bio ZAPANJEN razmerama RATNIH ZLOČINA nad Srbima! FOTO
Večno vezan za srpski narod, zaveštao je da nakon smrti njegovo srce bude položeno na Kajmakčalan
Ugledni kriminolog Arčibald Rajs je tokom Prvog svetskog rata zavoleo Srbe i Srbiju, a čime je naš narod zadužio tema je kratkog dokumentarno-edukativnog filma iz serijala "Minijature" koji se može pogledati na Jutjub kanalu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Uz svaku od minijatura, a biće ih ukupno 60 u produkciji "Zastava filma", na sajtu ministartva se može pročitati i propratni tekst, poput ovog koji je sročio dr Aleksandar Životić, redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Kako navodi, Rudolf Arčibald Rajs rođen je 1875. u južnonemačkoj pokrajini Baden, u višečlanoj zemljoposedničkoj porodici. Nakon završene gimnazije otišao je na studije hemije u Švajcarsku. Po njihovom završetku radio je na univerzitetu u Lozani, gde je vrlo brzo postao redovni profesor. Posebno se interesovao za fotografiju i kriminalistiku, te je bio jedan od pionira tih naučnih disciplina u Evropi. Kad su austrougarske snage tokom svoje prve ofanzive na Srbiju u avgustu 1914. na prostorima Mačve i Podrinja počinile zastrašujuće ratne zločine, srpska vlada ga je angažovala da ih kao nezavisni stručnjak istraži i informiše evropsku javnost o onom što se desilo.
Posetivši krajeve u kojima su se zločini desili i videvši istražni materijal srpskih vlasti, zapanjen razmerama i bestijalnošću počinjenih ratnih zločina, na osnovu temeljne kriminalističke analize napisao je niz tekstova i brošura koji su objavljeni u neutralnoj Švajcarskoj. Informisao je evropsku javnost o strahotama austrougarskih zločina i bitno uticao na promenu izrazito negativne slike o Srbima i Srbiji koju su austrougarska i nemačka propaganda nastojale da stvore.
Posle proboja Solunskog fronta kretao se kroz Srbiju zajedno s jedinicama Moravske divizije, izveštavajući evropsku štampu o uspesima srpske vojske, vrlinama srpskog naroda, posledicama austrougarske i bugarske okupacije, kao i razmerama pustošenja i pljačkanja Srbije.
Na kraju Prvog svetskog rata istraživao je bugarske ratne zločine počinjene tokom okupacije Srbije i o svojim rezultatima izveštavao evropsku javnost. U svojstvu eksperta bio je član srpske delegacije na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Tokom rata zavoleo je Srbe i Srbiju, pa je odlučio da nakon rata ostane u Srbiji. Svojim radom mnogo je uticao na podizanje tehničkog nivoa jugoslovenske policije, unapređenje njene organizacije i metoda rada.
Večno vezan za srpski narod, zaveštao je da nakon smrti njegovo srce bude položeno na Kajmakčalan. Ipak, razočaran u nove odnose i pojave u srpskom posleratnom društvu, posebno dešavanja na unutrašnjem političkom planu, povukao se iz javnog života i živeo skromno. Umro je u svojoj vili na Topčideru 8. avgusta 1929. godine. Sahranjen je uz najviše državne počasti na Topčiderskom groblju. Urnu s njegovim srcem na Kajmakčalanu oskrnavili su Bugari tokom okupacije u Drugom svetskom ratu.
(Espreso/Kurir.rs/ S.Đ.)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!