praznik
SRBI SVE ČEŠĆE NOSE IKONU I SLAVSKI KOLAČ U KAFANU: Da li je GREH da SLAVU slavite van kuće, ispravno je...
U modernom dobu, postavlja se pitanje da li možemo da govorimo da je gerh slaviti slavu u restoranu
Slavski kolač pored šanka, sveća na kariranom stolnjaku, ikona i kandilo u restoranu su sve češća slika sa moderne krsne slave.
„Išli smo u crkvu ujutru da presečemo kolač, a onda na ručak sa rodbinom i prijateljima u restoran", izjavila je pre četiri godine za BBC na srpskom Marijana iz Beograda.
Ona kaže da je u dogovoru sa suprugom odlučila pre nekoliko godina da „presele" slavlje u restoran, jer je bolje nego da im „tri dana dolaze gosti u kuću".
„Posluženje i nije toliko bitno, koliko mi je bitno da se vidim sa svima i sa svima ispričam", govorila je ona dodajući da neke goste viđa samo na slavama.
U Srbiji, mnogi poštuju tradiciju i obeležavaju krsnu slavu. Načini obeležavanja, međutim, menjaju se iz godine u godinu.
Kafedžije i vlasnici restorana su prepoznali mogućnost dobre zarade, pa su u ponude proslava krštenja, rođendana, venčanja uvrstili i slave.
„Trend ove proslave je počeo pre četiri, pet godina", kazao je tada vlasnik jednog restorana u Zemunu dodajući da obično na slavu u restoran dođe do 40 ili 50 ljudi: „Domaćini jednostavno nemaju mesta kod kuće da ih ugoste sve, a svakako je i domaćicama lakše".
Manje posla, više druženja
Marijana kaže da se njena porodica odlučila da goste dočeka u restoranu jer im nije bitno gde se taj dan obeležava, već da se porodica okupi. „Od tada nisam posle slave premorena i uspevam da se vidim sa svima", kaže ona.
Kaže da ima i porodica koje u njegovom restoranu slave slavu godinama i da se oko menija uglavnom dogovaraju. „Na jednom stolu postavimo žito, sveću i slavski kolač"...
Slavlje kod kuće
Milena iz Beograda takođe je tada za BBC na srpskom kazala da smatra da se „slava iz kuće ne iznosi" i da se u njenoj porodici slava sprema „po principu švedskog stola".
„Nikad mi neće biti jasno zašto se od slave pravi žurka", upitala je ona dodajući da u restoranu slavu slave „novokomponovani vernici".
Jedna Sanja je objasnila i kako je kod nje: „Prvog dana dolazi šira rodbina na ručak, a na večeru najuža rodbina i prijatelji", a na drugi dan slave dolazi društvo i eventualno oni koji nisu uspeli prvog dana da dođu.
Kaže da voli da sprema i slavi slavu, iako pre i posle praznovanja „padne na nos". „Ali mi bude drago kada sve ispadne kako sam zamislila".
Slava traje pet-šest dana
Etnološkinja i antropološkinja Vesna Marjanović izučava srpske običaje duže od 30 godina.
A za BBC na srpskom tada je kazala da je „slava prvo socijalni čin, a onda religijski". „Koliko god se i crkva trudila, to je manje-više ostalo okupljanje porodice, srodnika i prijatelja", kaže Marjanović.
Ona kaže da su moderna vremena donela izmene u stare običaje, pa se domaćice pre odlučuju da kupe slavski kolač, ali i da slavlje prebace u restoran, „jer je tako lakše". „Čula sam i priče da na severu Banata slave i po pet- šest dana", kaže Marjanović.
Setila se kako su joj domaćini na jednoj slavi u šali rekli da poslednjeg dana slave u goste zovu da „peru svecu noge". „To je zbog toga da se potroši sva hrana, koja je namenjena da se potroši tokom tog praznika", kaže ona.
Bonus video:
(Espreso/BBC na srpskom)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!