DOKTOR STEVANOVIĆ UPOZORIO NA UPOTREBU ANTIBIOTIKA: Sezona je gripa, može li se desiti "NOVA KORONA"?

Prvi veći talas gripa možemo očekivati polovinom ili krajem decembra, ali u našoj zemlji postoje specifični lekovi napravljeni za borbu sa sojevima koji su se pojavili već u Srbiji. Međutim, to nisu antibiotici!

- Virus gripa ne hara u Srbiji, pojavljuju se pojedinačni slučajevi. Epidemijski talas možemo da očekujemo tek za mesec - mesec i po dana po proceni epidemiologa - izjavio je za 24sedam dr Goran Stevanović, infektolog i rukovodilac Klinike za infektivne i tropske bolesti „Prof dr Kosta Todorović“ UKC Srbije.

Međutim, već sada se može postaviti pitanje lečenja virusa jer će mnogi lekari pacijentima prepisati neki od postojećih antibiotika. Ali doktor Stevanović kaže da je to apsolutno pogrešno.

- To nije normalno i nešto je što je pogrešno. U svim našim dokumentima od Ministarstva zdravlja pa preko stručnih grupa piše da je stručna greška davanje antibiotika za virusnu infekciju. To se uči na fakultetu ali i na specijalizacijama. Ali je dugo postojao taj trend, dobrim delom uzrokovan velikim pritiskom samih pacijenata i javnosti da se za svaku povišenu temperaturu da antibiotik. Kao i da se za svaku virusnu infekciju koristi antibiotik u cilju sprečavanja razvoja bakterijske superinfekcije. Što je dokazano da ne može da spreči tu infekciju - kaže dr Stevanović.

On je dodao da se ne može očekivati da se promeni način razmišljanja i višedecenijska praksa za svega desetak godina, otkako se primenjuje program za kontrolu primene antibiotika.

- Ministarstvo je praktično 2014. godine počelo da organizuje kampanju koja traje i bilo izuzetno aktivno do pojave kovida. To je višedecenijski postupak obrazovanja i edukacije cele populacije i samih lekara. Neke rezultate možemo videti sada, ali prve veće rezultate možemo očekivati tek za 10-12 godina - objasnio je doktor.

Postoje lekovi protiv virusa

Ono što je zanimljivo jeste da postoje lekovi protiv raznih virusa, uključujući i grip, a koji su postojali i pre kovida.

- Što znači da mi već sada imamo lekove koji deluju na sam virus. Ono što moramo da prihvatimo jeste da se za virusnu bolest daje specifični antivirusni lek, a to isto mora da prihvati i javnost. Da ne bude pitanja zašto vam lekar nudi novi lek. Pa, mora da vam da antivirusni lek jer je nov virus. Ti lekovi nisu eksperimentalni, dobro su ustanovljeni, imaju svoj efekat i koriste se u standardnoj praksi - rekao je on.

Na pitanje da li to znači da imamo i lekove za grip koji se pojavio u Srbiji, dr Stevanović odgovara potvrdno.

- Apsolutno. Postoji više tipova lekova za virus koji su isključivo efikasni na sam virus gripa. Ali je vrlo bitno da znamo da ne postoji jedan antivirusni lek koji će "pokriti" sve viruse. Postoje lekovi koji deluju na virus gripa, a kod nas na tržištu ih ima dva. Znači za svakog pacijenta možete da nađete. Postoje specifični lekovi koji deluju na virus kovida, na herpes viruse... znači za svaki virus postoji specifični lek. Imate ogroman broj virusnih infekcija koji daju blage kliničke slike i za koje se lekovi ne sintetišu - objasnio je on.

Može li se desiti "nova" korona?

Na kraju, ostaje pitanje da li nakon svega može doći opet do stvaranja nekog supervirusa ili superbakterije, koja bi mogla da napravi pometnju sličnu onoj koja se desila kod kovida.

Profesor Stevanović ne isključuje da će se to desiti.

- Virusi i bakterije su na planeti mnogo duže od nas i ostaće duže iza nas. Oni se trude da osvoje svoj životni prostor, a mi se trudimo da mi ne budemo taj prostor. Znači, to je trka u naoružanju. Normalno je da opasnost postoji, a koliko ćemo im omogućiti da se oni razviju najviše zavisi od nas.

Što se tiče antibiotika, dr Stevanović je naglasio da su oni dizajnirani da ubiju bakterije, a zbog njihove velike upotrebe može doći do rezistencije.

- Normalno je da sa velikom upotrebom antibiotika raste prisustvo rezistencije. Ekipa Gradskog zavoda za javno zdravlje uradila je jednu analizu osetljivosti izazivača u tzv. vanbolničkoj sredini. To su pacijenti koji dolaze od kuće. Procenat rezistencije kod njih je prisutan ali je na izuzetno niskom nivou. U zavisnosti od izazivača i klica, tu je od svega par procenata pa i manje od jednog procenta kod nekih - rekao je doktor.

- Mere lečenja i izbor antibiotika jesu za pojedine klice značajno suženi, ali još uvek možemo da nađemo neko rešenje. Da li će se to izgubiti odnosno da li ćemo doći u situaciju da nemamo rešenja je pitanje za budućnost. To može da se desi za 5 godina, za 10 godina... ili može da se ne desi nikada ako se vratimo racionalnoj primeni antibiotika i uspemo da okrenemo trend rezistencije - objasnio je dr Stevanović.

Bonus video:

(Espreso/24 sedam)