ZAŠTO MRATINDAN KAD SLAVIMO STEFANA DEČANSKOG? Danas je VELIKI PRAZNIK, vernici izgovaraju MOĆNU MOLITVU

Srpska pravoslavna crkva slavi danas Svetog mučenika Stefana Dečanskog, u narodu poznat i kao Mratindan. Svetog Stefana Dečanskog mnoge porodice u Srbiji slave kao krsnu slavu.

Sveti mučenik Stefan Dečanski bio je kralj srpski, sin kralja Milutina i otac cara Dušana. Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naredbi sina, u starosti udavljen. Pri oslepljenju javio mu se Sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećao je da će mu vratiti vid.

"Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti", rekao mu je Sveti Nikola. Sveti Stefan u Carigradu je pet godina živeo kao zatočenik.

Zatočeništvo je proveo u manastiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i bogougodnošću izazivao je divljenje i monaha i celog Carigrada. Nakon pet godina Sveti Nikola čudotvorno je vratio vid kralju Stefanu, koji je odmah potom, iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani, jednu od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na tlu srpske države.

Sveti Stefan se upokojio 1336. godine, kao mučenik i pravednik. Sa Svetim Savom i Svetim knezom Lazarom čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja srpskog naroda.

Dani od Đurđica do Mratindana se nazivaju mratinci, odnosno, vučji dani, zato što je Sveti Mrata bio zaštitinik vukova.

Mrati je narod pripisao tu zaštitčničku ulogu, ali i drugim zimskim svecima – Svetom Jovanu, Arhanđelu Mihailu i Svetom Savi.

Prema verovanju, Mrata u ove dane saziva sve vukove i određuje im gde će i koliko ovaca pojesti. On gleda koliko ko radi, a onda veća s vukovima i usmeri ih čije ovce da podave.

Veruje se da domaćin koji je grešan i ne poštuje Svetog Mratu ove godine u torovima može da očekuje gladnog vuka. Otud i običaj da se ovce ne izvode na ovaj dan iz tora. Takođe, postoji i izreka: "Sveti Mrata, sneg do vrata", kojom se označava početak hladnog i snežnog perioda godine.

Prema verovanjima u pojedinim delovima Srbije, ako na današnji dan domaćin prihvati kućne poslove na sebe, ukućanima će krenuti nabolje, ali ako se ponaša razmaženo i negoduje, godina će biti loša.

U ovim danima ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove. Kod starijih ljudi postoji verovanje da, ukoliko Mratindan padne u maglovito vreme, zima će biti promenljiva. U slučaju vedrog dana, zima će biti mrazovita i ljuta.

Bonus video:

(Espreso / Blic žena)