VUK SA DAUNOVIM SINDROMOM BIO PONOSNI STUDENT: Sada se je morao da NAPUSTI FAKULTET zbog 1 razloga!

Kada kažemo da sva deca treba da idu u školu i da je to njihovo osnovno pravo, zvuči kao nešto što je opšte poznato I što se podrazumeva. Međutim, put do obrazovanja za decu iz osetljivih grupa i njihove porodice uopšte nije lak. Iako im se tokom osnovnog i srednjeg školovanja za redovno pohađanje nastave po zakonu pruža podrška kroz individualni obrazovni pristup, mnogi ipak ne uspeju da prođu kroz ceo proces.

Međutim, šta se dešava kada učenik sa određenim intelektualnim poteškoćama završi srednju školu kao đak generacije, a onda i upiše fakultet i naiđe na prepreke.

- Biću terapeut, biću pedagog. Imaću i ja pacijente. Biću novi XD koji se menja ovde u Srbiji! Sa Daunovim sindromom!

Samouvereno i hrabro govorio je Vuk Trajković pre tri godine, kada je sa titulom đaka generacije srednje škole završene po IOP-u, položio prijemni ispit i sa svojim vršnjacima upisao Visoku školu za socijalni rad.

- Ja sam bio njegov profesor u 1. semestru i to je bilo jedno predivno iskustvo, kako za mene tako i za studente, koji su ga zaista jako lepo prihvatili i Vuk se jako lepo uklopio, čak je i kolokvijum položio, a posle i ispit - rekao je Saša Stepanović, profesor Visoke škole za socijalni rad.

Međutim, sa drugim semestrom Vuk je naišao i na prepreke, gradivo, nastavna sredstva i program koji je za njega bio pretežak. I pored dobre volje, profesori nisu znali da prilagode sadržaj osobi sa smetnjama.

- Pitali su me da li je Vuk sam odustao, ne Vuk nije samo odustao nego su ga praktično zahtevi koji su bili izjednačeni kao prema svim studentima naterali da se on ispiše sa fakulteta, zato što sistemski nije uređen sam zakon o Visokom obrazovanju i nije mogao da se prilagodi - rekao je Saša Stepanović.

Za prilagođavanje daljeg programa, Visokoj školi za socijalni rad bila je potrebna pomoć. U Ministarstvu prosvete, kome smo se i mi obratili objasnili su da izmene koje se tiču ishoda obrazovanja nisu izvodljive, ali je moguće prilagođavanje, te da je univerzitetski nivo obrazovanja otvoren za mlade sa invaliditetom.

Po pitanju ovog slučaja oglasilo se i Ministarstvo

Specifičnost visokog obrazovanja ogleda se u autonomiji visokoškolskih ustanova u pogledu utvrđivanja studijskih programa, te Ministarstvo nema mogućnost da na njih utiče. Kada imaju studenta sa invaliditetom, visokoškolske ustanove ili sami profesori mogu da prilagode uslove i metode rada potrebama studenta. I u ovom konkretnom slučaju, Visoka škola za socijalni rad ima zakonsku mogućnost da prilagodi program, a Ministarstvo je spremno da im pruži stručnu savetodavnu podršku.

Dakle, za sada ne postoji sistemsko rešenje za inkluziju u visokom obrazovanju. Oni koji su do tog nivoa učenja dogurali mogu se nabrojati na prste jedne ruke, uz napor i želju da sami iskorače iz svojih ograničenja. Potrebna im je i institucionalna podrška da nastave.

Bonus video:

(Espreso / Blic, Tanja Komarica)