VETERINAR PREDRAG U SLOBODNO VREME ČUVA OVCE: Dobar stočar mora da ima "budno oko", a evo šta kaže kolika je ZARADA

Predrag Mitić iz sela Kukavice u blizini Vlasotinca, svakoga dana nakon što završi posao veterinarskog tehničara koji radi po pozivu, čuva stado od sedamdeset i pet ovaca i vodi ih na ispašu. Pored brige o ovim životinjama, on sa zadovoljstvom kosi napuštene njive i održava pašnjake.

Kako kaže, zarada pastira je sasvim zadovoljavajuća, a glavni ključ svega je da "volite vaš posao" jer svaki "dobar pastir mora da dobro poznaje svoje ovce". U svemu tome mu pomaže i keruša "Bela" koja je jako pametna i uslužna.

Kakav je život jednog pastira na jugu Srbije i sa kakvim se sve izazovima suočava, Predrag je detaljno ispričao za naš portal.

"Pre desetak godina sam počeo da se bavim ovčarstvom. U početku sam čuvao domaće ovce - pramenke i imao sam ih oko desetak komada. Tada sam i doneo odluku da napravim stado i sada trenutno pazim na sedamdeset i pet ovaca. Vodim ih na ispašu u selu Kukavica koje se nalazi na nekih četiri kilometara od Vlasotinca. U Kukavici ima dosta napuštenih njiva, tako da ja koristim priliku da ih redovno kosim i održavam ih jer nema ko drugi da to radi", započinje svoju priču Predrag.

Kako kaže, dobar pastir mora da svakodnevno vodi računa o ovcama, ne samo u smislu da ih dobro nahrani, već i da prati njihovo kretanje, zdravstveno stanje, kao i ostale stvari koje se dovode u vezu sa čuvanjem stoke.

"Dobar pastir mora da "poznaje materiju", da dobro poznaje ovce i da voli životinje. Nije dovoljno da se samo nahrani ovca i da se takva ostavi bez bilo kakve brige. Dobar stočar mora da ima "budno oko" i mora da vodi računa o ponašanju ovce, da stalno prati njeno kretanje, da zna šta joj je u datom momentu potrebno. Moj otac je bio građevinac, sada je trenutno u penziji, on ih ponekada vodi na ispašu, tako da mi je on govorio da moram da volim posao kojim se bavim. Ukoliko radite nešto na silu, a taj posao zapravo ne želite da radite, onda od tog posla nema ništa", smatra Predrag.

Predrag tvrdi da je uspešno uskladio posao veterinarskog tehničara i posao pastira.

"Uspeo sam da uskladim svoj primarni posao sa poslom pastira. Iza moje kuće sam ogradio nekoliko parcela, tako da ujutru rano kada krenem na posao, najpre pustim ovce u te ograđene parcele. Ja kao veterinar nemam radno vreme, već radim po pozivu. Tako da kada se vratim sa posla popodne, prvo uradim oko kuće šta je potrebno, a zatim stado pustim na ispašu nekih dva do tri sata, pa se ponovo predveče vratim svom poslu", objašnjava Predrag.

Ipak, postoji i period kada je posao ovčara naporan, a to je pre svega u vreme kada se skuplja seno i pripremaju se bale za zimu.

"Kada je vreme za kosidbu tada je najteže čuvati ovce, jer mi je potrebno dosta vremena da spremim bale za zimu. Tada ovce ostavljam na jasle ili ih teram ukoliko imaju gde ići na pašu, ali u svakom slučaju moram da skupljam seno i isto pomažem i mojim drugarima. Borimo se, nije sve lako, ali mora se", kaže Predrag Mitić.

Što se tiče zarade ovčara Predrag tvrdi da je ona sasvim zadovoljavajuća. Pomoć dobija i od opštine, ali najveće beneficije ima od jagnjadi i njihove prodaje.

"Da budem iskren, zarada nije loša. Ja sam dobijao od opštine 7000 dinara po ovci, stim što mi je matična služba uzimala 1.400 dinara. Tako da ja po ovci zadržavam 5.600 dinara (nešto više od 50 evra) i pošto trenutno imam sedamdeset i pet ovaca, ja dobijam 3.500 evra, odnosno nekih 400 hiljada dinara. Sedamdeset i pet ovčica mi rađaju oko 100 komada jagnjadi, tako da i u tome imam profit. Ja jagnje ne prodajem ispod trideset kilograma i prodajem ih 15.000 dinara po komadu.", priča Mitić.

Kako dodaje, on je počeo da se bavi poslom pastira jer zanimanje veterinara polako izumire u njegovom selu.

"Ja sam izabrao posao pastira jer posao veterinara polako izumire pošto se stoka "prepolovila" i "desetkovano je". U mom selu se sve manji broj gazdinstava bavi držanjem i čuvanjem goveda. Stočarstvo više nije toliko razvijeno jer je nekada u mom selu bilo prisutno 100 grla stoke, a sada ih ima trenutno šest, tako da nam se smanjio obim posla. Zbog toga sam se dohvatio posla pastira i u slučaju da više nema potrebe za veterinarima, moćiću od ovoga da živim. Da kojim slučajem ima više ljudi koji čuvaju ovce, možda ne bih čuvao sedamdeset i pet komada, već oko desetak. Međutim, pošto nema ko drugi da ih čuva, čuvam ih ja", tvrdi Predrag.

U čuvanju ovaca pomažemu i njegov verni pas "Bela" koji mu je uvek tu na usluzi i koji odlično komunicira sa ovčicama.

"Imam veliku pomoć od mog psa "Bele". Jako je pametan pas, što bi se reklo "samo što ne zna da priča". Dobro komunicira sa ovcama i kad joj kažem da ode i da vrati ovce, ona to bezpogovorno uradi dok ja sedim na stoliče i sve to posmatram. Jako je pametna i uslužna", zaključuje kroz osmeh Predrag Mitić.

Bonus video:

(Espreso/Miloš Dojčinović)