SVE VIŠE DECE U DOMU ZDRAVLJA: Čekaonice PREPUNE, najugroženiji su OVI mališani, a simptomi su JASNI, treba da...

Natprosečno toplo vreme za ovo doba godine uzrokuje brojne zdravstvene tegobe većini stanovništva, a visoke temperature u novembru pogoduju lakom širenju gripa, virusa i prehlada, kojima su svakako najpodložnija deca. Zaraze se najbrže šire u vrtićima i kolektivima gde su mlađa deca, ali i stariji često ne ostaju imuni.

"Nema deteta koje nije prehlađeno"

- Ima dosta dece iz vrtića koju dovode roditelji kod lekara. To je sezonska prehlada, nije ništa novo niti neočekivano. Manifestuje se temperaturom od 38, 38.2, 38.3, nekad i 39, kašljem... Ovo toplo vreme, hladne noći i jutra, i te kako pogoduju ovakvim virusnim infekcijama. Kada su deca u pitanju, pogotovo ona u vrtiću izloženija su virusu jer su u kolektivu. Roditelji kažu da nema deteta koje ne šmrkće ili ne kija - kaže za "Blic" Dejan Jonev, pedijatar.

Ne postoji pravi savet roditeljima jer u školama i vrtićima ima dosta dece kojima curi nos, a to je pokazatelj prehlade koja se lako prenosi. Ono što mogu da urade jeste da decu oblače adekvatno, u skladu sa spoljašnjom temperaturom.

- Važno je da se deca pre svega oblače adekvatno, odnosno u skladu sa spoljašnjom hladnom temperaturom. Sa druge strane ako su deca u kolektivu, odnosno u školi ili vrtiću roditeljima je važno da znaju na koji način najbolje da zaštite dete. Teško je reći da li je potrebno da se nose maske, da li je dovoljno da se piju vitamini za poboljšanje imuniteta - kaže za "Blic" pedijatar Radovan Lukešević, konsultant sa Instituta za majku i dete.

Koja deca su najugroženija

Lukešević ipak kaže da je prevencija moguća i da bi podrazumevala pre svega prilagođavanje vremenskim uslovima, kao i adekvatnu higijenu.

- Poštovanje svih onih zaštitnih mera koje smo mi preporučivali tokom epidemije korona virusa i generalno pridržavanje svih zaštitnih mera kod svih virusnih infekcija kao što su grip i prehlade. To bi značilo da se kija u maramicu ili u pregib lakta kao i da se vodi računa o higijeni ruku - kaže on.

Kako kaže, na period trajanja infekcije presudno utiče uzrast dece.

- Najosjetljivija grupa su novorođenčadi i mala deca, odnosno odojčadi do godinu dana, ali i starija deca. Oni su podložni infekcijama tih donjih disajnih puteva, kao što je bronhiolitis, odnosno infekcija najsitnijih disajnih puteva bronhiola. Takve prehlade često zahtevaju i bolničko lečenje kiseonikom, jer pluća ne mogu sama da se izbore - upozorava pedijatar.

Simptomi prehlade

Simptomi prehlade su dobro poznati svima - od curenja ili zapušenosti nosa, bolova u grlu do kijanja, nešto je sa čime se susrećemo čim nam opadne imunitet ili se vreme promeni.

- Tada imamo visoku temperaturu, organizam je u lošem stanju, vezani ste za postelju, od simptoma tu su još i jak bol u grlu. Klinička slika kod sezonskog gripa je znatno drugačija, mnogo teža. Savetujem da se odmah jave lekaru koji će obaviti sve potrebne analize krvi, i propisati neophodnu terapiju. Neophodno je i mirovanje kako bi se organizam brže oporavio - napominje Jonev, i dodaje da nije imao slučajeve dece koja su inficirana kovidom.

Slabost, umor i kašalj se ne javljaju toliko u slučajevima prehlade, dok je i povišena temperatura redak slučaj. Ona se uglavnom javlja kada neko ima grip ili korona virus.

Za razliku od gripa, simptomi prehlade se polako javljaju, dok grip ima odliku da se simptomi udruženi naglo pojave. Uz to, bolovi i opšta slomljenost je izraženija kod gripa.

Za kovid 19 i grip najbolja zaštita jeste vakcinacija koja je posebno važna za osetljive kategorije poput najstarijih i hroničnih bolesnika.

Šta ako kašalj potraje

- Dugotrajni kašalj je najčešće posledica neke respiratorne infekcije. Ukoliko je praćen i drugim simptomima, naročito kod dece, obavezno se treba obratiti pedijatru - napominje dr Ivana Stefanović.

Da bismo se oslobodili ovog upornog kašlja potrebno je vreme, koji, kako kaže doktorka, kod nekoga traje mesec dana, kod nekoga i duže, neophodno je nastaviti sa simptomatskom terapijom, piti dosta toplih napitaka i uzimati pastile koje anesteziraju respiratorni sistem da ne reaguje burno.

- Da ne biste došli u tu situaciju da Vam lekari leče mnogo teže oboljenje, svaki virus mora da se odleži, minimum sedam dana, a nekada je potrebno i više. Dakle, dve stvari su ključne - svaki kašalj shvatite ozbiljno, a prehladu i viruse odležite - podvlači dr Ivana Stefanović.

Virus uveliko vlada

Prošle godine u Srbiji se javljalo više od 355.000 pacijenata sa oboljenjima sličnim gripu. Stručnjaci podsećaju da je najbolja prevencija vakcinacija.

Dr Aleksandar Stojanović direktor doma zdravlja "Dr Milutin Ivković" na Paliluli objasnio je za "Blic" da su svi tokom ovog vremena podložni prehladama, ali da od jačine imuniteta osobe znači koji će biti intenzitet simptoma kada se prehladi.

- Svi prelazni periodu u godini, pa tako i ovaj sada sa leta u jesen, i uskoro na zimu uvek donesu viruse i bakterije. Trenutno vlada neki virus koji pogađa deci i starije ljude. Nije u pitanju kovid, ali simptomi su visoka temperatura, bol u grlu, malaksalost, i bolovi u kostima. Ova prehlada nije nimalo naivna, i traje duže od sedam dana, čak deset - kaže Stojanović za "Blic".

Jesmo li sigurni ako se spoje grip i kovid

Svi simptomi koji prate kovid mogu se pojaviti i kod gripa. Ipak, kovid i grip se razlikuju u nekoliko stvari. Za razliku od kovida 19, u slučaju gripa retko se dešava da se izgube čulo ukusa i mirisa.

Lekari zato savetuju primanje vakcine protiv gripa i kovida kako bi se izbegla takozvana "savršena oluja" ili "tvindemija". U pitanju je izraz američkih stručnjaka koja označava sudar gripa i kovida.

Lekari podsećaju da svi koji su se vakcinisali protiv gripa imaju manje šanse da se zaraze korona virusom i kod njih se ređe pojavljuju komplikacije, ali da je neophodno vakcinisati se i protiv kovida ako to nije već urađeno!

Kako izbeći prehladu

Pored pravilne i raznovrsne ishrane, pijenja toplih napitaka, i slično da bi se prehlada izbegla lekari savetuju ljudima da posebnu pažnju obrate i na to kako se ponašaju, posebno kada je u pitanju lična higijena.

Neki od saveta su:

• često pranje ruku
• uzdržavanje od deljenja hrane, pića i kućnih potrepština sa ljudima koji se možda ne osećaju dobro
• izbegavanje nepotrebno dodirivanje očiju i usta
• uravnotežena ishrana
• redovno vežbanje
• dovoljno sna

Ipak, prehlada se ne može uvek izbeći iako se svega gorenavedenog pridržavamo, a u tom slučaju lekari savetuju odmaranje, pijenje dosta tečnosti, ispiranje usta i grla slanom vodom, ispiranje nosa fiziološkim rastvorom kako bi se očistile nozdrve u slučaju zapušenog nosa, i pridržavanje saveta lekara.

Bonus video:

(Espreso/ Blic)