VOZAČI NISU KRIVI AKO UPADNU U RUPU: Ranije se za ovu nezgodu PLAĆALA KAZNA, a evo ko sada snosi odgovornost!

U slučaju saobraćajnih nezgoda kada su na putevima led, poledica, rupe, praksa pokazuje da najčešće "stradaju" vozači, pa makar to bila i samo kazna za neprilagođenu brzinu, iako odgovornost u tim slučajevima treba da snosi upravljač puta.

Pred nama je period niskih temperatura koje donose kišu, sneg ponegde i led, na šta se stalno upozoravaju vozači. Gotovo da ne prođe dan a da ne čujemo ili ne pročitamo da im se savetuje maksimalan oprez pri vožnji iz određenih razloga, i da prilagode brzinu kretanja.

Postavlja se pitanje koja je to prilagođena brzina kada je na putu led? I, ključno, šta će uopšte led na putu?

Upravljač puta snosi odgovornost

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović kaže da upravljač puta ima zakonsku, profesionalnu i moralnu obavezu da spreči pojavu poledice na kolovozu.

- U slučaju saobraćajne nezgode usled poledice na kolovozu, upravljač puta snosi krivičnu ili prekršajnu, kao i materijalnu odgovornost. Savetujem upravljačima puteva maksimalan oprez - napisao je Okanović na X mreži, pre par dana, a ovaj tvit je zainteresovao mnoge.

Okanović objašnjava da je upravljač javnog puta dužan da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje puta u cilju nesmetanog i bezbednog odvijanja saobraćaja.

- Zakonska obaveza upravljača puta jeste da obezbedi bezbedno odvijanje saobraćaja od 0 do 24 sata i na svim putevima, bez izuzetka. Ukoliko upravljač puta nije u mogućnosti da obezbedi bezbedno odvijanje saobraćaja, taj put mora da bude zatvoren. I, ne postoji treće - ističe Okanović za Telegraf.rs.

Vozaču se doskora pisala kazna kad naleti na rupu

On pojašnjava da postoji podzakonski akt, Pravilnik o održavanju puteva, koji tačno definiše koje mere mora da preduzme upravljač puta da bi sprečio pojavu poledice na kolovozu.

- Zakon načelno kaže da mora, a onda se Pravilnikom konkretno navodi šta upravljač mora da učiniš da spreči pojavu poledice i ukoliko putar ne preduzme mere koje su mu zakonom propisane a pravilnikom pojašnjene, on ima dvostruku odgovornost. Krivičnu, po članu 295 Krivičnog zakonika - to se zove nesavestan nadzor nad javnim saobraćajem, i ukoliko lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i održavanjem saobraćajnica nesvasesnim vršenjem dužnosti izazove opasnost po život i telo ljudi, kazniće se zatvorom - objašnjava Okanović.

Nažalost, kaže i sam, u praksi se jako retko dešava da upravljač puta odgovara, zbog toga što je vladao stav da je vozač u obavezi da prilagodi brzinu svemu i svačemu, i onome što može a i što ne može da predvidi.

Tako je do skoro bila praksa da se prijava piše vozaču ako je, tokom kiše, naleteo na neobeleženu rupu, punu vode, i odvalio točak. Zbog toga pozove policiju i još dobije prijavu za neprilagođenu brzinu.

Međutim, kako kaže Okanović, dobra stvar je da se ova praksa menja, jer su se promenili svest i stavovi policije, tužilaštva i sudova.

- Uvek je bilo najlakše prebaciti odgovornosti na vozača. Ranije je bila široko rasprostranjena zloupotreba neprilagođene brzine na štetu vozača. Sada je to počelo da se menja. Svako mora da odgovara za svoje postupanje. Vozač ima puno pravo da očekuje od putara da savesno rade svoj posao. Drugo, ko je ta prilagođena brzina za led i poledicu? Ne može vozač da predvidi gde će da se formira led, to je obaveza upravljača puta. Oni su dužni da prate situaciju na terenu da mere temperaturu da prate gde postoje određeni faktori koji utiču na formiranje poledice, time se bave ljudi čija je to struka i profesija - kaže Okanović.

Slična pravila i za odrone

Navodi da je ista situacija i sa odronima, i da sa postavljanjem znaka ne može da se skine odgovornost sa upravljača puta, jer postoje savremene mere da se spreče odroni.

- Bio je slučaj da je u Sićevačkoj klisuri na autobus pao kamen na autobus u pokretu. Stena padala i pogodila autobus, vozač je jedva preživeo. Pogodila je u staklo pravo na vozača. Napisana je prijava vozaču za neprilagođenu brzinu. Kojom brzinom treba da vozim da ne pogodim stenu koja pada?

- Zato je praksa počela da se menja i došli smo do toga da sada kada dođe do saobraćajne nezgode zbog toga što put nije održavan da se na njemu bezbedno odvija saobraćaj, onda se težište odgovornosti prebacuje na upravljača puta. Ukoliko dođe do saobraćajne nezgode upravljač puta je dužan da nadoknadi štetu. Ako dođe do povređivanja ili smrti, upravljač puta je taj koji treba krivično da odgovara a to se odnosi i na rupe, na led... - pojašnjava Okanović.

Bonus video:

(Espreso / Telegraf)