ZORICA SE IZ BEOGRADA PRESELILA NA SELO: Svi je pitaju KAKO MOŽE, a onda im ona ZAPUŠILA USTA JEDNOM rečenicom

Zorica Zoja Mladenović, rođena Beograđanka pre tri godine odlučila je da se iz grada preseli na selo. Kao neko ko živi u skladu sa prirodom, došavši u Suvi Do kod Blaca, znala je da će tu zauvek i ostati. Danas, kao ekolog, umetnik i pisac, za sebe voli da kaže da je i seljanka.

Zorica se najpre vratila u Čungulu nadomak Blaca kako bi bila blizu roditelja koji su se i sami nakon penzije iz Beograda vratili na selo. Međutim, ubrzo nakon svog dolaska, upoznala je Radovana, u kog se zaljubila i sa kim je, nakon četiri dana počela zajednički život u Suvom Dolu. Tri godine kasnije, kaže da se nije pokajala što je napustila Beograd i da je iz dana u dan ponosna što je žena sa sela.

"Ja sam žena koja se trudi da živi u skladu sa prirodom. Kreativna sam i to izražavam tako što pišem. Ja sam pisac ali najviše za sebe volim da kažem da sam seljanka, jer je velika stvar to i biti", objašnjava ona.

Nakon što su se roditelji vratili iz Beograda u selo Čungula, nadomak Blaca, nekoliko godina kasnije, Zoričin otac se razboleo, što je njoj bio prvi znak da je možda vreme i sama da se vrati, barem privremeno. Međutim, zbog ljubavi, ostaje, kaže, zauvek.

"Sve je krenulo tako jer sam ja došla ovde nakon što se moj otac razboleo... Kako je bilo leto kada sam došla, sa stricem sam krenula u susedno selo da predamo kupine koje smo prethodno brali. Tada me je Radovan u prodavnici primetio, iako ja njega nisam ni videla. Tako da me je našao na Fejsbuku, dodao me i pozvao na kafu", priseća se Zoja za Jutjub kanal "Povratak na selo", objašnjavajući kako je počela njena ljubavna priča na selu i kako su zapravo nakon samo četiri viđanja počeli da žive zajedno.

"Nigde nije kao na selu"

Radovan, koji je i sam povratnik na selo, govori da je živeo i u Beogradu, i u Nišu, i u Rusiji, međutim, da nigde nije kao u Topličkom kraju.

"Nigde u svetu nije kao uTopličkom kraju. Ovaj kraj je prelep i prebogat. Sve što zasadite uspeva, a životinjski svet je takođe bogat. Lekovito bilje je nešto što možete naći ispred kuće, u dvorištu", nadovezuje se Zorica.

Kao ekolog, kaže da joj jako smeta što ljudi ne brinu o prirodi. Kao i svuda u Srbiji, i u ovom kraju je primetila da su svuda plastične flaše i velike količine đubreta. Od šume, gde ljudi tokom branja pečurka bacaju otpatke za sobom, do velikih crnih kesa, koje stoje u samom selu. To je, kaže, užasava.

"Setite se predaka, ali se setite i potomaka. U trci sa prirodom čovek gubi" poručuje Zorica.

Kao pisac, do sada je objavila tri knjige, a trenutno završava knjigu "Povratak darovima prirode". Upravo svojim knjigama, kaže, želi da podseti da je svaki lek u nama. I da treba poraditi na sebi i na prirodi.

Nije se pokajala seoskim životom

Na pitanje da li se pokajala i da li je ikada došla u iskušenje da se spakuje i vrati za Beograd, Zorica tvrdi da joj se to do sada nije desilo.

"Ne, nikada. Mnogi ljudi iz Beograda i drugih gradova koje poznajem me stalno pitaju 'joj kako možeš, vrati se u grad'. Ja im kažem ne, ja sam srećna ovde. Ja sam se i u Beogradu trudila da dosta vremena provedem u prirodi. Prosto to je mene vuklo. Razumem da nismo svi za selo ali nismo ni svi za grad. Mi smo rođeni da budemo slobodni ljudi, a u gradu smatram da mnogi nisu slobodni", kaže ona za Jutjub kanal "Povratak na selo"

Zajedno imaju jednu poruku za sve dobre ljude koji misle o životu na selu.

"Voleli bi da se što više ljudi odluči na život na selu. Posebno da dođu u naš kraj. Socijalna smo bića, volimo ljude. Da bi sačuvali prirodu, da bi sačuvali ono što je zaista važno za sve nas moramo se okrenuti pravim vrednostima. Priroda, selo, čast, dobrota, ljubav, radost -jedan život imamo treba ga živeti slobodno i činiti dobro. Život na selu nije lak ali je sladak", zaključila je Zorica.

Bonus video:

(Espreso / Blic / Jutjub kanal "Povratak na selo")