DA LI ĆE BITI SNEGA DO KRAJA NOVEMBRA? Meteorolog Todorović nam je otkrio šta stiže posle PROLEĆNIH TEMPERATURA

Prvog četvrtka u novembru zabeležene su temperature iznad proseka za ovo doba godine. Uz smenu oblaka i sunca duvao je umeren jugoistočni vetar. Aktiviran je žuti meteoalarm zbog natprosečne temperature koja je iznosila preko 20 stepeni.

Najniža temperatura bila je od 8 do 12 stepeni, a najviša oko 23.

Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije u petak, 3. novembra, u Srbiji se očekuje vetrovito vreme, u košavskom području uz jak jugoistočni vetar sa udarima olujne jačine. Posle podne i uveče jače naoblačenje s kišom, pljuskovima i grmljavinom. Krajem dana vetar će oslabiti.

Meteorolog Nedeljko Todorović u razgovoru za Espreso otkrio je da li u novembru možemo očekivati prvi sneg ove godine.

"Veći deo novembra nema zime i snega, temperature će biti iznad proseka. Očekuju nas česta naoblačenja s kišom. U drugoj polovini meseca očekuje nas sneg, ali samo u planinskim predelima. Biće vetrovito, naročito u košavskom području", kazao je meteorolog za Espreso.

Prema trenutnim prognozama sve dok bude snažna aktivnost ciklona na Atlantiku i na zapadu Evrope, vreme u Srbiji biće natprosečno toplo, uz česta prolazna naoblačenja i bez onog pravog jesenjeg zahlađenja.

Više temperature i ove zime, ali više i padavina

Meteorolog Goran Mihajlović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda gostujući na "Prva" TV, otkrio je da sezonske prognoze ukazuju da bi to bilo i 1,5 do 2 stepena iznad prosečnog vremena ove zime.

"Bilo bi više padavina, 120-180 mm, što je više od proseka. Ova kombinacija ukazuje da bi, naročito kraj decembra i januar imali češću pojavu padavina i da bi to bila i kiša i sneg. Tako da možemo reći da ove godine, zbog nekih globalnih procesa kao što je El Ninjo i njegova aktivnost koja se intenzivira, da bi bilo više snega nego prošle godine, s obzirom da smo pravi sneg ove godine imali i početkom aprila", rekao je Mihajlović.

Ono što je interesantno jesu vremenski ekstremi kojima svedočimo u poslednje vreme. Kako kaže, na ekstremne temperature utiče globalno zagrevanje planete.

"Ono što karakteriše taj globalni porast temperature i ono što se kolokvijalno zove klimatske promene, jeste upravo ta veća i češća pojava ekstremnih situacija, ne samo ekstremnih u smislu vremena, i dužih talasa, toplog vremena, sušnog, onda intenzivnih padavina, pa i pojava superćelijskih oluja, koja je na našim prostorima do sada bila poznata samo u praksi" kazao je Mihajlović za "Prva" TV.

Bonus video: DA LI ĆE POSLE OKTOBARSKOG LETA UOPŠTE DOĆI ZIMA? Ristić: Rekordne temperature u Vojvodini, USKORO smenjuju ZAHLAĐENJE I PRVI SNEG

(Espreso/ Dijana Spasov)