VOJNI VIŠEBOJ NA NAJVIŠEM NIVOU! Momci u punoj snazi, ali ni devojke ne zaostaju, KAPA DOLE za OVE LJUDE (FOTO)

Sportski centar Vojne akademije. Sedam sati ujutru. Vojni višebojci već na zagrevanju, pa na trening i prvi poligon motoričkih sposobnosti. Svi za jednog - jedan za sve, i momci i devojke u ekipi poznatoj kao "Nemanjića orlovi" koji su krajem septembra osvojili prvo mesto na 16. Međunarodnom takmičenju u vojnom višeboju u Slovačkoj.

Čuje se komanda rukovodioca sekcije vojnog višeboja potpukovnika doc. dr Negovana Ivankovića - Kreni. Momci u punoj snazi, ali ni devojke, koje su u timu vojnih višebojaca tek od pre dve godine, ne zaostaju. I dok one smireno prelaze grede, prvi pitomci već preskaču kozlić kao od šale.

- Vojni višeboj je pravi vojni sport koji se sastoji od pet disciplina i to: savlađivanje poligona pešadijskih prepreka, plivanje na 50 metara slobodnim stilom, gađanje bombom u metu i dalj, gađanje automatskom puškom na daljini od 100 metara i kros u dužini do četiri kilometara.

U svetu je vojni višeboj zastupljen kao "militari pentathlon" gde postoje prepreke u dužini od 500 metara, plivanje na 50 metara uz savlađvanje prepreka, kros od osam kilometara, gađanje puškom na daljini od 200 metara, (po sportskom programu) i disciplina koja je identična našoj - gađanje bombom u metu i dalj.

U nekim zemljama koje organizuju višeboj na svom nacionalnom nivou imamo i šestu disciplinu - rafting - priča potpukovnik doc. dr Ivanković sa Katedre vojnohemijskog inženjerstva za Kurir dok oštrim okom nadzire kadete, i nastavlja:

Timski duh

- Višeboj zahteva od kadeta da budu izuzetno svestrani sportisti, jer uz sve svoje redovne dnevne obaveze moraju da postignu i visok rezultat u različitim disciplinama. Svako od njih zauzvrat dobija timski duh koji je najvažniji jer naš moto je da timski duh iz pojedinca izvuče ono što je najbolje u njemu. Što se mene tiče kao rukovodioca i trenera od njih zahtevam ozbiljan pristup svakoj obavezi, ali - moraju da imaju prosek osam i više, i da polože sve ispite u roku, eventualno jedan da ostane i to samo ako se bore za bolju ocenu - kroz osmeh kaže potpukovnik Ivanković.

Mural Aleksi Dragašu

Preminuo u januaru 2022.

Na jednom zidu u sportskom centru na Vojnoj akademiji nalazi se mural Aleksi Dragašu, koji je prenimuo u januaru prošle godine nakon teške bolesti. Mladi Zrenjaninac je bio dugogodišnji višebojac i dve godine se borio sa opakom bolešću. Aleksa je 2017. plivao na Adi Ciganliji za časni krst i doplivao prvi. Sa tim peharom je i naslikan na crno-belom muralu.

- Svaki šampion je jednom bio takmičar koji je odbijao da odustane. 138. klasa Aleksa Dragaš 1994-2022 - piše na muralu.

Višebojci su u sali bili u sportskoj garderobi i originalnim majicama. Na grudima im iscrtane sve discipline, a na desnom ramenu amblem - "Nemanjića orlovi". Na leđima ime, natpis "vojni višeboj" i parola - "I kada se završi, trening i dalje traje". Sve mora da bude pod konac i zato vojni višebojac ne može da bude svako.

Predrag Đuričić

Višebojac sa prosekom 10,00

Vojna akademija posle dve decenije ima kadeta koji ima prosek 10,00 i to je kadet druge godine, desetar Predrag Đuričić (20), iz 147. klase sa smera vojno-elektronsko inženjerstvo.

- Na višeboju sam od treće godine Vojne gimnazije i ovo je najkompletniji vojni sport za koji je potrebna kondicija, snaga, veština i spretnost. Ne može svako da pristupi ovoj sekciji. Svakodnevni treninzi nas ispunjavaju i ovde stičemo kolektivni duh, a i pomažu nam u ispunjavanju ostalih aktivnosti. Meni je recimo prvi jutarnji trening izvor energije za ostatak dana - kaže Đuričić za Kurir.

- Ovo je jedina sekcija na Vojnoj akademiji za koju se radi selekcija slično kao za specijalne jedinice u vojci - naglašava vođa sekcije i objašnjava:

Anastasija Vojvodić

Prva devojka na višeboju

Anastasija Vojvodić (23), 145. klasa smer vojno-elektronsko inženjerstvo, je prva devojka na višeboju.

- Od prve godine Vojne akademije sam na sekciji vojnog višeboja. Kada se odlučivalo ko će ići na koju sekciju, dosta sam razmišljala jer sam mislila da neću moći treninge da uskladim sa naukom, ali kada sam krenula videla sam da me to samo dodatno motiviše. Ujutru treniramo i to me samo razbudi i da energiju za ostatak dana. Za sve što želiš nađeš i način da to ostvariš. Ova naša iskustva su prelepa i nezaboravna, nema tenzije jer svi imamo jedan cilj, verujemo i uspemo. Kolektivni duh nas drži zajedno.

- Način na koji se bavimo sportom i pristup koji imamo u disciplinama vojnog višeboja je odlika toga što baštinimo rezultate svih naših prethodnika. Vojni višeboj je jedna od najtrofejnijih sekcija Vojne akademije i da bismo tako nešto održali na takvom nivou mi radimo selekciju. Naša sekcija vojnog višeboja neguje i duhovne tradicije viteštva koje su u Srbiji od iskona, tako da zbog toga naša grupa nosi pseudonim "Nemanjića orlovi".

Bacaju bombe kao od šale

Završena vežba, kadeti odoše na presvlačenje, pa će dalje na poligon za bacanje bombe. Tamo gađaju kružne mete postavljene na 20, 25, 30 i 35 metara, a onda bacaju i tri bombe u dalj. Najviše bodova dobija onaj ko pogodi unutrašnji krug na 35 metara. Ispred pozicije za bacanje projektila od 650 grama obeležen prostor u obliku "levka"; gde se baca bomba.

Uspešni septembar

Brojne nagrade

Potpukovnik doc. dr Negovan Ivanković kaže da su ovog septembra u devet dana imali čak tri takmičenja.

- Prvo je bilo državno prvenstvo Vojske Srbije u disciplini na 10 kilometara sa preprekama gde je naša ekipa zauzela drugo mesto u ekipnom plasmanu. Osvojili smo i drugo mesto pojedinačno u muškoj konkurenciji i prvo mesto pojedinačno u ženskoj. Zatim tu je planinska trka sa preprekama "Tribalion", najprestižnije je takmičenje tog karaktera u civilstvu u region, sa preko 2.000 takmičara. Mi smo u našoj kategoriji uzeli prvo mesto i drugo mesto pojedinačno, dok smo treće mesto osvojili kao ekipa. Posle samo tri dana je došlo i takmičenje u Slovačkoj koje je bilo takmičenje vojnih akademija u vojnom višeboju i naša ekipa je zauzela prvo mesto.

- Bacanje mora da ima pravac i daljinu. Sve što se baci van perimetra "levka" se ne boduje - objašnjava doc. dr Ivanković, a prvi kadet je već na poziciji. Jako zamahuje rukom i baca.

- To, Lazinjo - podri ga trener.

Potpukovnik doc. dr Negovan Ivanković

Primer koji pokazuje duh višebojaca

Kako bi opisao jačinu timskog duha potpukovnik doc. dr Negovan Ivanković priseća se situacije sa jednog od takmičenja kada se prilikom trčanja na 23 kilometra jedan od naših višebojaca srušio posle prolaska kroz cilj.

- Uvek je taj poslednji kilometar najteži, ja ih bodrim i odjednom nastaje gužva na terenu u zoni cilja. Prilazimo da pružimo pomoć mladiću, kad ono naš Nikola. Lekar brzo reaguje i Nikola dolazi do daha. Pitao sam ga šta se desilo, na šta on odgovara: "Znate kada sam prelazio prvu prepreku posle sto metara naletela je pčela i ubola me, a ja sam alergican". Ja zabrinut u šoku pitam što se nisi vratio, na šta je on onako snažno i odsečno odgovorio: "Pa, gde da ostavim ekipu bez rezultata". Taj primer najbolje opisuje duh višebojaca.

Posle bacanja kadeti odoše na drugi poligon za pešadijske prepreke i prvi višebojac krenu sa puzanjem, a uporedo sa momcima i devojke. Na poligonu je i taraba visoka 2,10 metra koja nekima i bude problem, ali je svi prekoče. Tu pored je i "žirafa" na koji se kadet prvo penje, a onda i skače u pesak.

Potpukovnik vraća kadeta da još jednom uradi isto. Ponovo se penje i skače. To zadovoljstvo na njegovom i ostalim licima višebojaca posle treninga i timska energija može samo da se oseti, ali teško i da se rečima dočara.

(Espreso / Kurir.rs / Aleksandra Kocić)