VERSKI ANALITIČAR OTKRIVA ŠTA SME, A ŠTA NE SME DA SE RADI SUTRA: Ako ste pravi VERNIK, onda ovo morate da ZNATE!

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Svetog Luku, a sutrašnji praznik se još zove Lučindan. Uz ovog sveca vezuju se mnoga zanimljiva narodna verovanja.

Svetog Luku kao zaštitnika lekara i medicinara sutra slavi lekarska profesija, a pravoslavni vernici veruju da njegove mošti imaju čudotvornu moć da iscele i najteže bolesti. Sam Sveti Luka lečio je besplatno.

Jevanđelista Luka bio je Grk po rođenju, pre krštenja je bio "neznabožac", a jedan je i od apostola. Po zanimanju je bio lekar i to izuzetno obrazovan s velikim darom za slikarstvo. Smatra se osnivačem hrišćanskog ikonopisa jer je naslikao 3 ikone Bogorodice. Veruje se da su one najsličnije pravom izgledu Hristove majke. Takođe, tvorac je i ikona apostola Petra i Pavla

Sveti Luka preminuo je u 84. godini u Tebi, u Grčkoj, kada su ga progonitelji hrišćana obesili na drvo masline zbog propovedanja Hrišćanstva.

Njegove mošti čuvaju se u Carigradu i veruje se da su čudotvorne. Svako ko se iskreno moli Svetom Luki, naročito ko se pokloni moštima, iskrena i dobra želja biće mu ispunjena, a bolesni mu se posebno mole na sutrašnji dan. Obično se kaže: "Ide Luka, eto vuka" ili "Sveti Luka sneg do kuka", najavljujući zimu i snegove. Zato su domaćini baš taj datum uzimali kao onaj od kog se valja što pre pripremiti za zimu.

Prema bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao "crno slovo" svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve. Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. Smatra se da sutra ne smete da budete preki i nervozni jer je Sveti Luka bio blag i miran i uvek je pomagao ljudima.

Običaji na ovaj veliki praznik razlikuju se od mesta do mesta. U Bosni ga slave čobani koji na sutrašnji dan puštaju ovnove da se pare sa ovcama. Takođe, u Bosni je običaj da se na taj dan jede popara. U Srbiji se poštuje običaj opasivanja torova crvenim koncem kako vukovi ne bi davili stoku.

Sve to dolazi iz izreke "Ide Luka, evo vuka". Narod je verovao da je došlo vreme prave zime i da će vukovi uskoro početi da izlaze iz šume. U južnoj Srbiji postoji običaj da se prvom gostu koji uđe u kuću na dan Svetog Luke “gata” kakva će biti godina i zima pred nama.

Verski analitičar Predrag Đokić smatra da bi u savremeno vreme na bilo koji veći praznik trebalo da se uzdržava od većih poslova, iako nije greh i uraditi nešto.

- Na svaki veliki praznik i slavu ne bi trebalo da radite teške fizičke poslove u kući niti da detaljno sređujete kuću ukoliko baš ne morate. Naravno da nije veliki greh uključiti mašinu ukoliko zaista morate. Kada se kaže da ne treba da se “radi” na crveno slovo, misli se da je to dan kada čovek treba da se posveti Bogu. To podrazumeva odlazak na liturgiju, pričešćivanje i molitvu. Čovek kroz molitvu treba da se prikloni Gospodu, da nema grešne misli, da ne želi da čini zla dela. Upravo to se odnosi na ono “ne valja raditi na ovaj dan”. Neradan dan je u stvari molitveni dan - objasnio je Đokić.

Bonus video:

(Espreso / srecna.republika.rs)