PRIVATNI DETEKTIVI PRATE ZAPOSLENE KAD UZMU BOLOVANJE? Slikaju ih, snimaju - da li imaju PRAVA NA TO?!

Menadžer u Hrvatskoj je dobio otkaz nakon što je banka u kojoj je radio unajmila privatnog detektiva da ga prati kako bi utvrdila da li je bolovanje koje je otvorio lažno. Tragom ove priče Mondo je proverio kakva je situacija u Srbiji što se tiče unajmljivanja privatnih detektiva kako bi poslodavci proverili zaposlene koji se nalaze na bolovanjima.

"U današnjem brzom i konkurentnom poslovnom svetu, kompanije u Srbiji neprestano traže načine da obezbede efikasnost i produktivnost svojih zaposlenih. Od službenika do najviših rukovodilaca, svaki zaposleni igra ključnu ulogu u uspehu kompanije. Međutim, sa porastom prevara, krađa i nedoličnog ponašanja zaposlenih, kao i lažnih bolovanja poslodavci se obraćaju detektivskim agencijama kako bi proverili ponašanje i aktivnosti zaposlenih", započeo je razgovor Mirsad Mehmedović direktor detektivske agencije Seguridad.

Prema njegovim rečima, zloupotreba bolovanja zaposlenih je sve veća pojava koja je sve zastupljenija u srpskim preduzećima. "To je postalo razlog za zabrinutost kod poslodavaca, koji beleže značajan porast broja zaposlenih koji uzimaju bolovanje bez pravih zdravstvenih razloga. Ova zloupotreba bolovanja ne samo da finansijski košta kompanije, već utiče i na produktivnost i efikasnost radnog mesta. Srpske kompanije su počele da shvataju ozbiljnost ovog problema i okrenule su se angažovanju detektivskih agencija kako bi otkrile zloupotrebe zaposlenih na bolovanju", objasnio je sagovornik.

Detektivske agencije koriste različite tehnike nadzora za praćenje zaposlenih i prikupljanje dokaza o njihovim aktivnostima tokom bolovanja. Na taj način, poslodavci se nadaju da će identifikovati zaposlene koji zloupotrebljavaju bolovanje i preduzeti odgovarajuće disciplinske mere.

"Dok jedni tvrde da je korišćenje detektivskih usluga zadiranje u privatnost, drugi smatraju da je to neophodna mera za zaštitu interesa kompanije. Bez obzira na to gde se neko nalazi po tom pitanju, jasno je da je zloupotreba bolovanja problem koji je sve prisutniji", istakao je direktor detektivske agencije.

Kompanije koriste detektivske usluge kada osnovano sumnjaju da zaposleni zloupotrebljava bolovanje. Prvi korak je sprovođenje nadzora nad dotičnim zaposlenim, kako je objasnio sagovornik.

"Detektivi koriste različite metode za prikupljanje dokaza, kao što su evidentiranje kretanja putem fotografija, video snimaka dokumentujući sve dokaze koji ukazuju na zloupotrebu bolovanja, kao i odlazak na adresu, da li se zaposleni nalazi kod kuće ili ne. Prikupljeni dokazi se zatim predstavljaju kompaniji", ispričao je Mirsad Mehmedović direktor detektivske agencije Seguridad.

Procene su da je u Srbiji, od 280.000 bolovanja koliko se otvori godišnje, lažno čak oko 15 odsto. To znači da više od 40.000 radnika svake godine odsustvuje sa posla, iako nema nikakvih zdravstvenih tegoba, izneo je Mehmedović zaključak na osnovu objavljenih podataka.

Razlozi za uzimanje bolovanja među zaposlenima u firmi su različiti. Kako je ispričao sagovornik, neki to rade zbog nezadovoljstva na poslu, drugi zbog raznih privatnih obaveza, neki zbog dopune budžeta radeći isti posao privatno ili čak kod drugog poslodavca. Takođe, nekada su čuvene bile razne epidemije, virusi koji su se poklapali s berbama malina, setvom, turističkom sezonom...

"U jednom od slučaja, jedna veća srpska kompanija je primetila značajan porast korišćenja bolovanja među zaposlenima, što je dovelo do smanjenja produktivnosti i finansijskih gubitaka. Sumnjajući na zloupotrebu bolovanja, angažovali su našu detektivsku agenciju Seguridad da istražimo verodostojnost odsustvovanja sa posla. Naši detektivi su izvršili nadzor nad nekoliko zaposlenih i prikupili značajne dokaze o zloupotrebi. Kao rezultat toga, kompanija je bila u mogućnosti da preduzme odgovarajuće disciplinske mere prema tim zaposlenim. Angažovanje naše detektivske agencije ne samo da je iznelo ovo pitanje na videlo i potvrdilo sumnje, već je služilo i kao odvraćanje od budućih zloupotreba bolovanja zaposlenih u toj firmi.

Drugi slučaj koji smo imali, jedan zaposleni je uz pomoć lažnih doznaka, sređenih "preko veze" kod izabranog lekara, izostajao sa posla više od dvadeset dana. Onda se vrati na svoje radno mesto kako bi izbegao izlazak pred lekarsku komisiju. I čim prođe nekoliko dana, on ponovo javi da je bolestan i ne dolazi na posao i tako u krug", zaključio je razgovor za MONDO Mirsad Mehmedović direktor detektivske agencije Seguridad.

Zakon o radu član 179 propisuje da poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti iz stava 3. odnosno ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline u smislu.

"Poslodavci imaju pravo da provere da li su činjenice tačne koje se odnose na bolovanje, ali smatram da nemaju pravo da zadiru u privatnost. Moje mišljenje je da ne mogu da angažuju nekog da prate, već da mogu samo da provere preko nadležnih organa ispravnost dostavljene medicinske dokumentacije", rekli su iz advokatske kancelarije iz Beograda.

Podsetimo, hiljade građana u Srbiji godinama radi na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima u javnim preduzećima i privatnim. Sagovornik je ranije ispričao da nemaju pravo na odmor i bolovanje, kako se navodi u pomenutim ugovorima.

"Radim u javnom preduzeću već šest godina na ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. U njemu piše da nemam pravo na odmor ni na bolovanje. I zaista nemam to pravo jer sam pre nekoliko meseci bolestan morao da odlazim na posao. Kad sam u preduzeću rekao da sam bolestan i da ne mogu da radim, rekli su mi da moram da dolazim na posao jer nemam pravo na bolovanje", ispričao je ranije za MONDO V. R. (48) iz Beograda.

Bonus video: JA KAO DIREKTOR NE MOGU DATI OTKAZ AKO NEKO ZLOUPOTREBI BOLOVANJE Stojanović: Više nema priče za one koji su to radili

(Espreso/MONDO)