ŠIŠALI SU NAS NA ĆELAVO TAKO DA JE KRV TEKLA! Baka je preživela pakao Jasenovca! (VIDEO)

Stoja, devojačko Rabat, rođena je 1933. godine u selu Pobrđe kod Kostajnice. Ofanzivu na Kozari 1942. godine dočekala je kao siroče sa još tri sestre i dva brata jer su im roditelji umrli pre ofanzive.

Oni su sami pošli u zbeg na Kozaru, Stoja je tada imala devet, a najstarija sestra Ljuba 16 godina.

U njenom sećanju ostao je zbeg, žene, plač dece, žeđ, glad, strah, bombardovanje i žrtve kojih je bilo gde god se krenulo. Težak des kod Zrenjanina, poginuo mladić! Prema njenom svedočenju, u tom metežu Stoja se sa sestrama Ljubom i Milevom razdvojila od braće i jedne sestre. One su odvedene u logor Jasenovac, kao i jedan brat.

Ona se, kaže, seća prelaska preko velike vode i stradanja brojnih na samom prelasku.

- Kome je neko pomogao da pređe taj je prešao, kome nije njega je voda odnela, priča Stoja. Zapamtila je da su drvene daske na zgradama koncentracionog logora bile obojene crnom bojom.

Prilikom dolaska u logor razdvajali su mušarce i žene, a između je bila bodljikava žica. Tako su i Stojinog brata Mikana odvojili od sestara. O njemu ništa nisu znale, kao ni o sestri Desi i najmlađem bratu Vladi, koji su ostali na Kozari.

- Ošišali su nas do kože, a to je rađeno tako da je i krv tekla. Bunili smo se, ali nije vredilo. Meni je jedan ustaša tom prilikom polomio prst. Sestra mi je kasnije stavila daščicu uz prst i zavila, a ta daščica je urasla u kožu, priseća se danas ova starica.