PROŠLE GODINE POBEDILO PRASKOZORJE, A OVE DUHOKLONUĆE: Evo koje su još REČI bile u izboru za NAJLEPŠU U SRBIJI!

Pošto smo saznali da je za najlepšu novu srpsku reč, na takmičenju koju je organizovao portal “Mala biblioteka” iz Londona, izabrana reč duhoklonuće, kao zamena za reč depresija, red je da se podsetimo i koja je postojeća reč u maternjem jeziku proglašena najlepšom. To je reč praskozorje.

Naime, u martu prošle godine, u okviru mnogobrojnih manifestacija i projekata kojima se bori za očuvanje jezika, Društvo za srpski jezik i književnost Srbije je u sklopu manifestacije „Mart, mesec srpskog jezika", za najlepšu reč u srpskom jeziku izabralo reč praskozorje.

Majka, knjiga, šajkača, kiša i... praskozorje

Najlepšu srpsku reč su tada tražili i predlagali školarci iz cele Srbije, učenici od petog osnovne do završnih razreda srednje škole. Na konkurs je stiglo skoro 1.000 predloga, a reči kao što su majka, knjiga, šajkača, dedovina, ljubav, porodica ili kiša ušle su u uži izbor.

Jedna se, ipak, izdvojila, a to je bila reč praskozorje - kao zora, rađanje novog dana, nove mogućnosti, nove prilike za sreću, novi početak i trenutak kada nam je sunce najbliže.

Objašnjenje je bilo da je praskozorje slovenska reč koja označava vreme pred izlazak sunca, kad zora praska, a ta slika je vidljiva i u složenoj tvorbenoj strukturi ove imenice.

Zvučna i veoma lepa reč

Jedan od deset učenika iz Srbije koji su predložili i obrazložili reč praskozorje za najlepšu u našem jeziku, bio je i Bogdan Petrović iz Valjeva, tada učenik osmog razreda Prve osnovne škole, a sada gimnazijalac.

- Izabrao sam reč praskozorje jer je zvučna i veoma lepa. Ima široku simboliku: ona je početak nečeg novog, lepog, iskričavog. Početak rađanja, života, novog doba. Ta reč ima složenu tvorbenu strukturu i zanimljiv raspored vokala. Sve su to elementi koji su ostavili upečatljiv utisak na mene i još devet učenika u Srbiji, za šta smo potvrdu dobili i od žirija. Smatram da treba da čuvamo i negujemo bogatstvo našeg jezika jer ćemo tako očuvati našu kulturu i identitet. Koliko god da provedemo pored knjige i izučavajući naš jezik to nije uzaludno, bez obzira na to što ima onih koji misle da nam to nije potrebno – ispričao je Bogdan novinarima nakon što je praskozorje bilo proglašeno za najlepšu reč srpskog jezika u izboru žirija kojeg su činili profesori Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Inače, đaci koji su tu reč predložili, posle dodele nagrada posetili su biblioteku Katedre za srpski jezik u kojoj su se upoznali sa nekim od najstarijih književnih izdanja na našem jeziku, dok su u prostorijama Katedre za srpsku književnost razgledali legat književnog kritičara i akademika Pavla Popovića.

- Od malih nogu čitam knjige, volim dosta da znam o piscima, slušam analize dela, sve me to privlači. Srpski jezik je veoma težak, o čemu govori i sedam padeža, ali mene interesuje da proučavam srpski jezik i književnost – ispričao je tada mladi Valjevac Bogdan.

Pored njega, praskozorje su kao najlepšu srpsku reč predložili i Bogdan Nikolić iz Pećinaca, Katarina Zarić iz Beograda, Jana Prekić iz Aranđelovca, Una Savić iz Beograda, Relja Jarkovački iz Pančeva, Sofija Nenadić iz Knića, Petra Milivojević iz Zemuna, Violeta Todosijević iz Paraćina i Aleksandra Marković iz Vinče.

Bonus video:

(Espreso / Blic)