NAJPOZNATIJI HVATAČ ZMIJA OTKRIO NA KOJIM MESTIMA U KUĆI SE NAJČEŠĆE KRIJU ZMIJE: "Mogu da se zavuku tokom noći"

Hladno vreme pogoduje hladnokrvnim životinjama, kao što su zmije, da svoje sklonište potraže na toplijim mestima. Tako nije neobično da ih spazimo u kućama, podrumima, bunarima... Najpoznatiji hvatač zmija, Vladica Stanković, kaže da ga ljudi ovih dana zovu upomoć, ali ne toliko intenzivno.

Pojasnio je i da sada zmije ulaze u zimski san, odnosno brumaciju, što je termin koji se koristi kod hladnokrvnih životinja.

- Kako su najavili 30 stepeni, zmije se mogu videti da se greju na suncu. Uveče će tražiti mesto gde da se zavuku. Obično su to kuće, podrumi, ukoliko odete u prirodu automobilom, zbog toplog motora mogu da se i tu zavuku tokom noći - kazao je Stanković.

Dok zmije spavaju, njima se hrane miševi

Navikli smo da su zmije te koje se hrane miševima, ali je Stanković otkrio i zanimljivu informaciju, manje poznatu.

- Kada su zmije u brumaciji (zimskom snu), tada mogu i miševi njima da se hrane - kazao je on.

Dodao je i da glodari prave rupe, koje kasnije zmije iskoriste da se tu zavuku, ali i da svoje sklonište često pronađu u šahtovima i podrumima. Tokom noći su zmije, kako je kazao, usporene, pa je moguće da se viđaju čim ogreje sunce.

Ne treba se plašiti zmija, treba biti na oprezu

Zmija se ne treba plašiti, kazao je ranije Vladica, ali bi trebalo uvek biti na oprezu.

- Slobodno priđi, nemoj da se plašiš. Ovo je fin primerak zmije. Sve zmije se zimi zavlače u kanale, šahte i bunare jer traže mesto gde u hibernaciji temperatura neće biti ispod nule. Kada je temperatura ispod nule one uginu - kazao je Stanković ranije.

Da je pravi ljubitelj zmija govori i to što ima ljubimca Đoleta, koji je loptasti piton, jedna od zmija sa "blagom naravi", koju je udomio sa ulice i čuva je u svom domu zajedno sa porodicom.

Ovo su mesta na koja treba pripaziti

Kaže da se do sada susretao sa raznim slučajevima prilikom svojih intervencija. Ovo su mesta na koja treba pripaziti, ako sumnjate da bi zmija mogla "svratiti".

- Nalazio sam ih u mašini za šivenje, skuteru, automobilu, po krovovima i podrumima, ma svuda sam ih sretao. Svake godine je najezda na istom nivou, jedne više, jedne manje, ali otprilike to je to - dodao je on.

U Srbiji postoji 10 vrsta zmija, tri otrovnice

U saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode, Vladica svake godine održava radionice za edukaciju odraslih, a posebno dece o gmizavcima i zmijama. U Srbiji postoji 10 vrsta zmija, a samo su tri otrovnice.

- U svim intervencijama koje sam do sad imao par puta se svega desilo da su zmije bile otrovne. Najveći broj zmija su neotrovne i ne ugrožavaju ljude. Strah kod ljudi pravi najveći problem. Otrovne su poskok, kao najveća otrovnica i u Evropi, takođe, imamo i u šarku, ali ona se nalazi na 600 metara nadmorske visine i planinskog šargana, ali on se nalazi na Šar planini, i veoma retko se može videti. Sve su to zaštićene vrste zakonom i ne bi trebalo da se ubijaju, jer treba da shvatimo koliko je njihov značaj u prirodi - kaže Stanković i naglašava da sve zmije koje uhvati vraća u prirodu.

Vladica je osnivač i predsednik Udruženja za zaštitu gmizavaca i životne sredine "Poskok". To je jedino društvo sa sertifikatom Zavoda za zaštitu životne sredine, koje na godišnjem nivou interveniše više od sto puta.

Bonus video: Najezda zmija u Moravičkom okrugu

(Espreso/Blic)