TREĆE DOBA
RAZBIJAMO MITOVE O DOMOVIMA ZA STARE: Mnogima je prva asocijacija ZATVOR, a uopšte ne mora da bude tako
Ljudima je pomisao na dom i zatvoren prostor često asocijacija na zatvor i ograničenje slobode i prostora
Starost je neminovna, a često čujemo i kako ona opisuje i dosledno sledi sve ono što smo za sebe uradili pre nego ona nastupi. Prema svim istraživanjima koja su sprovedena prethodnih godina, statistika kaže da je Srbija zemlja u kojoj većinsko stanovništvo čini starija populacija, i zato je važno postarati se da bake i deke imaju osećaj sigurnosti, da se osećaju korisno i da mogu doprineti društvu.
Za Espreso je o ovoj važnoj temi govorila Sunčica Soldatović, master socijalni radnik iz Doma za odrasla i stara lica „Naša Banja“. Ona nam je objasnila koji su to razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju na život u domu, koliko ta odluka pogađa samog korisnika i porodicu i da li je stigmatizacija domova za stare još uvek u velikoj meri prisutna u našoj zemlji, ali je takođe i istakla da boravak u domu može biti izuzetno zanimljiv i da nikako nije jednoličan i dosadan, kako to mnogi misle.
Isto tako, većini je prva pomisao na dom za stare, usamljenost, otuđenost od porodice i dosada, u šta nas je Sunčica potpuno razuverila.
- Nažalost, u Srbiji se još uvek korisnici i srodnici odlučuju na smeštaj u dom za stare, tek kada više ne mogu samostalno da funkcionišu. Ukoliko postoje neki zdravstveni problemi, fizička nepokretnost ili fizička ograničenja, tek onda dolazi ideja o smeštaju u dom za stare. Vrlo je mali procenat korisnika koji su se na taj korak odlučili zato što žele da budu u ovakvom okruženju, da se druže sa svojim vršnjacima i da borave u prostoru koji je drugačiji od onoga u kom su boravili prethodnih godina. Dakle, najčešće se ta odluka donosi usled zdravstvenih problema, odnosno zbog teškoća u funkcionisanju.
Soldatović je istakla da je praksa u toku njenog dosadašnjeg rada pokazala da su to najčešće osobe koje boluju od demencije i kojima je potrebna dvadesetčetvoročasovni nadzor i to tek nakon što porodica iscrpi sve resurse brige u kućnim uslovima.
- U mom dosadašnjem iskustvu, najveći je broj lica sa demencijom jer je nega u kućnim uslovima gotovo nemoguća, to su lica koja iziskuju dvadesetčetvoročasovni nadzor. I Srbija je još uvek na nezavidnom nivou jer se odluka o smeštaju u dom za stare donosi od strane srodnika ili staratelja tek onda kada su potrebne medicinska nega i zaštita, a ne dok je osoba još uvek orijentisana i spremna na druženje sa svojim vršnjacima, istakla je Sunčica i dodala:
- Mi se trudimo da svakom korisniku pružimo usluge u skladu sa njihovim kapacitetima. Lica koja su orijentisana i pokretna koriste sadržaje namenjene toj kategoriji, dok za dementna lica imamo posebne kategorije koje odgovaraju njihovim sposobnostima i potrebama. Cilj nam je da što manje budu u sobama, kako orijentisani, tako i dementni, a sve u cilju smanjenja izolacije i osećaja da nisu odbačeni, već da pripadaju zajednici jer dom i jeste zajednica u kojoj se međusobno podržavaju. Na nama je velika obaveza i odgovornost da u prvom periodu adaptacije koji je najteži, uložimo velike napore kako bi se korisnici što bezbolnije adaptirali na uslove i počeli da koriste sadržaje koje nudimo.
Zanimalo nas je i koji su to sadržaji dostupni orjentisanim osobama koje odluče da dođu u dom za stare jer žele da budu okruženi svojim vršnjacima i koji ne žele da budu na teretu svojim srodnicima već žele da što kvalitetnije i korisnije provedu svoje staračke dane.
- Neki od sadržaja koje nudimo su radno-okupaciona terapija, kreativna terapija, grupne aktivnosti, organizovanje filmskih i pesničkih večera, trudimo se da negujemo njihove hobije i navike. Napuštanje porodičnog doma je samo po sebi stres, zato se trudimo da negujemo njihove navike, koliko god je to moguće u ovim uslovima, ali i da im ne namećemo bilo šta što im neće prijati i što će možda ugroziti adaptaciju. Teško je adaptirati se na drugačiji način života u njihovim godinama, zato je podrška okoline veoma važna.
Ljudima je pomisao na dom i zatvoren prostor često asocijacija na zatvor i ograničenje slobode i prostora, što nikako ne mora da znači, socijalna radnica nam je objasnila i kako funkcionišu posete, ali i da li je dozvoljeno napuštanje doma na par sati ili nekoliko dana.
- Posete su, naravno, dozvoljene, ali je preporuka da u periodu adaptacije budu ređe kako bi se korisnik prilagodio. Mada, ukoliko procenimo da to može doprineti adaptaciji, dozvoljavamo da posete budu i češće. Što se izlazaka tiče, korisnici koji su svesno orjentisani i sposobni da sami napuste dom, mogu otići na kafu, u šetnju ili ručak sa svojoj porodicom i prijateljima, važno je samo da potpišu potvrdu o privremenom izlasku kako bismo mi znali gde nam je korisnik u slučaju bilo kakvog incidenta. Sa druge strane, isto je dozvoljeno i korisnicima koji nisu samostalni, samo što u tom slučaju potvrdu potpisuje srodnik ili staratelj.
- Prednosti doma su različite, a iz ugla socijalnog radnika koji radi sa starim licima, Sunčica nam je navela samo neke, kako bi ohrabrila sve one koji samostalno žele da dođu u dom radi druženja, ali i porodice onih koje muči griža savest ili se plaše osude okoline.
Prednost doma je briga i medicinska nega 24 sata, u domu drugi brinu da dobijete sve obroke na vreme, kontroliše se da li redovno uzimate terapiju i konstantno se prati zdravstveno stanje korisnika, tako da dom nikako nije nužno „zlo“ , pogotovo kada korisnici sami izražavaju želju da budu u domu, porodica treba da ih podrži u toj nameri. S druge strane, kada su korisnici teškog zdravstvenog stanja, a srodnik se suočava sa grižom savesti, treba da prevaziđe taj osećaj krivice jer je zaista, smeštaj u ovakvoj ustanovi u najboljem interesu korisnika. Oni vrlo brzo počnu da brinu jedni o drugima, osećaju se korisno, što je jako važno u njihovim godinama, zaključila je.
Doktorka Nada Radović rekla je da zbrinjavanje starijih članova porodice u adekvatnim ustanovama nije laka odluka, ali ne podrazumeva da ih porodica prepusti nekom drugom, već da im se pruži najbolja moguća podrška da svoje zlatno doba provedu u druženju, uz brojne sadržaje i aktivnosti, adekvatnu i pažljivu brigu i negu, pravilno uzimanje medicinske terapije, a sve u cilju očuvanja kako fizičkih, tako i kognitivnih sposobnosti.
Veoma važna stavka za svakog korisnika je i tim koji će raditi sa njima, stručnost medicinskog osoblja, što posebno ističe doktorka Nada Milovanović Ivančić iz Doma za odrasla i stara lica „Naša Banja“ i napominje da i starost može da bude radost.
Bonus video:
(Espreso)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!