ZVUČI NEVEROVATNO! Pećka patrijaršija, Dečani i ostali srpski manastiri na Kosovu sačuvani su zahvaljujući Albancima!

Prema srednjovekovnoj tradiciji, crkvama koje nisu imale čime da se brane, dodeljivani su čuvari koji su bili zaduženi za njihovu bezbednost. Ti čuvari su u novovekovnoj istoriji, tokom nemirnih i bezvlasnih godina, postali uobičajena pojava.

Ovu ulogu takozvanih manastirskih vojvoda, u Metohiji i kosovskoj Drenici obavljali su Albanci islamske veroispovesti.

Krajem 19. veka, srpske svetinje su stalno bile izložene pljačkašima. Stoga, albanska sela i plemena u Metohiji i Drenici birala su vojvodu koji bi čuvao manastir, kao neku vrstu počasnog predvodnika. Ovo je za lokalne Albance predstavljalo veliku počast.

Ove manastirske vojvode su u nekim slučajevima dobijali i plate, ali ovo nije bilo od presudne važnosti. Manastir je plaćao jednog čoveka, kog je zauzvrat štitilo čitavo bratstvo, jer je on u obavljanju dužnosti bio u stalnoj životnoj opasnosti.

Konačno, Albanci su verovali u isceliteljske moći srpskih svetitelja. Na primer, među njima je dugo bio rasprostranjen kult Stefana Dečanskog.

Tokom poslednjih decenija 19. veka manastir posvećen ovom svetitelju čuvao je Salih Rusta i bratstvo Gaši. Nekoliko članova njegove porodice je čak i dalo život čuvajući manastir i njegove posetioce. Kuća Rusta je o Dečanima brinula sve do stvaranja jugoslovenske države, zbog čega je njegova porodica u oba svetska rata bila na udaru okupatorskih režima.

Ovo nije bio usamljeni primer Albanaca islamske veroispovesti koji su davali živote čuvajući srpske svetinje. Tu su između ostalih i Pećka patrijaršija, manastir Devič, a postoje i predanja o crkvi Svetog Petra Koriškog i manastiru Sokolica, koje nisu čuvali vojvode po službi, već ljudi koji

su voleli svoje i poštovali tuđe, koji su pripadali jednom vremenu koje je iza nas.

(Espreso.co.rs / Opanak)