SCENE KAO POSLE RAKETIRANJA: Danijela je samo molila Boga da stigne živa i zdrava našim autoputevima, ZBOG OVOGA

Svake godine nakon žetve u Srbiji, na njivama je svuda isti prizor - stotine njiva pored puta su u plamenu i gustom dimu jer poljoprivrednici pale strništa! Uprkos stalnim upozorenjima stručnjaka da se sa ovom praksom stane, pogotovo jer su ljudi ginuli na putu zbog gustog dima, sa ovom praksom se nastavlja.

Tako su se sinoć na društvenim mrežama pojavili neverovatni snimci nastali tokom vožnje auto-putem Beograd-Novi Sad. Kako su nastali noću, jasno se vide razmere ove sulude navike naših ljudi - čitava polja duž autoputa su u plamenu, kao požari posle raketiranja!

Zemljoradnici ovu opasnu praksu zbog koje nekad i sami ginu pravdaju tvrdnjama da će na ovaj način zemljište biti plodnije, ali i manjkom vremena i uštedom novca na preoravanje!

Haos na putevima zbog paljenja strnjike

I nije samo oko Dobanovaca ovako.

- Juče sam se vraćala u Beograd, i na auto-putu Beograd-Niš je bio haos. Ne zbog neke saobraćajne nesreće, već zbog požara na njivama! Sve na tim oranicama pored puta je bilo zapaljeno, ama baš sve je bilo u plamenu, a dim svuda! - govori za "Blic" Danijela M.

Prema njenim rečima, ona se vraćala kući u Beograd kasno uveče, umorna sa poslovnog puta, i baš zbog toga situacija na njivama nakon paljenja strnjike i niskog rastinja je bila još opasnija.

- Prvo nisam znala o čemu se radi, mislila sam da je izbio požar ogromnih razmera, ili neki veliki lančani udes u kom su izgoreli automobili. Na svu sreću sve je dobro prošlo, ali sam sve vreme bila pod velikim stresom i oprezom, plašila sam se najgoreg i samo čekala da kolima izađem iz tog dima. Ništa se nije videlo, a vozim auto-putem - govori ova devojka za "Blic".

Kako kaže, posle svih ovih stravičnih slika iz Izraela koje gledamo ovih dana, prva asocijacija na ono što je zatekla na putu bilo je - "kao da se upravo desilo neko bombardovanje, pa je sve sravnjeno sa zemljom i zapaljeno!"

Prilazi Beogradu u požarima

Više prilaza Beogradu gde se nalaze njive nimalo ne liče na ono što njive i jesu - žitnice, već kao da su se na njima vodile bitke!

Kako se vidi na jednom od snimaka koji je objavljena na društvenoj mreži "X" (nekada Tviter) zapaljena strnjika pretvara se u ogroman požar.

- Između Batajnice i Dobanovaca na obilaznici vatra je došla do bankine. To soim zagađenja predstavlja veliku neposrednu pretnju po saobraćaj, životinje i ljude - navodi se u ovoj objavi.

Nastaju nekontrolisani požari

Nije redak slučaj da se nekontrolisanim paljenjem vatra proširi na susedne njive koje su još pod zasadom. Tu na scenu stupa kaznena politika Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koja striktno zabranjuje spaljivanje organskih ostataka na njivama. Uprkos tome što je zakonska regulativa adekvatna, inspektori se suočavaju sa brojnim izazovima.

- Nadležni inspektori dovedeni su u situaciju da praktično moraju na terenu da zateknu onoga ko pali njivu da bi mogli da ga procesuiraju. Ukoliko to nije slučaj, mnogi prestupnici se pravdaju da je neko drugi zapalio njivu i da oni nemaju ništa sa tim. Na sreću to ne prolazi svima - rekao je ranije za Blic pedolog Jovica Vasin, rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Ilustracije radi, prema zvaničnim podacima od pre nekoliko godina, u jednoj lokalnoj samoupravi u srednjem Banatu, za deset oktobarskih dana zabeleženo je 950 zapaljenih parcela, a u Rumi, Pećincima i Sremskoj Mitrovici ukupno je bilo skoro hiljadu paljenja njiva u istom periodu, od 9. do 19. oktobra.

Zemljište gubi plodnost

Vasin tvrdi da se paljenjem biljnih ostataka na njivama nanosi višestruka šteta.

- Paljenje strništa nema nijednu korisnu svrhu i samo ide na štetu poljoprivrednim proizvođačima. Na taj način se uništavaju mikroorganizmi u zemljištu, nekada i do dubine od 10 centimetara, što znatno može da utiče na prinos. Paljenjem se gube hranljive materije, posebno azot koji usled visokih temperatura odlazi u atmosferu, a upravo azot dodajemo zemljištu tokom đubrenja zarad boljeg prinosa – objašnjava nam Vasin.

Paljenje useva takođe dovodi do smanjenja sadržaja humusa u zemljištu i do narušavanja njegove strukture što, kako kaže, dugoročno može da utiče na prinos i kvalitet njiva.

- Neki zemljoradnici ovaj čin pravdaju "vremenskim špicom", odnosno nedostatkom vremena da pripreme njivu za setvu što jednostavno nije tačno i ne može biti nikakvo opravdanje. Žetvene ostatke treba usitniti i zaorati, pa na taj način poboljšati kvalitet zemljišta i poboljšati prinos, a ne zapaliti i na taj način ugroziti svoju, ali i tuđu njivu - govori on.

Okanović: To je krivično delo

Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja upozorio je ranije za Blic da ima mnogo neprijavljenih slučajeva paljenja strnjike na njivama.

- Krajnje vreme da MUP i Tužilaštvo krenu da hapse odgovorne za paljenje njiva, jer ugrožavaju bezbednost. Oni ne čine prekršaje, već krivična dela koja mogu dovesti do tragičnih posledica - ocenio je tada Okanović.

On kaže da gust dim od paljenja strnjika utiče na smanjenje vidljivosti na saobraćajnicama i da to može dovesti i do saobraćajnih nesreća.

- Paljenje za zakonom zabranjeno, i postoje bar četiri propisa kojima je to striktno definisano. Kako bi se ovaj problem koji utiče na bezbednost saobraćaja, rešio jednom za svagda, trebalo bi da da tužilaštvo protiv takvih lica pokreće krivične prijave - objašnjava on.

Kazne i do milion dinara i 12 godina zatvora

Za spaljivanje organskih ostataka posle žetve useva odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu zaprećena je novčana kazna u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara za fizičko lice, od 25.000 do 250.000 dinara za preduzetnika i od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice.

Osim toga, članom 50. Zakona o zaštiti od požara zabranjuje se spaljivanje ostataka useva, spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanja biljnih ostataka.

Ukoliko paljenjem ugrozite i bezbednost u saobraćaju, ovakva aktivnost kažnjiva se na osnovu Zakona o putevima, Zakona o zaštiti od požara i prema Krivičnom zakoniku.

Kada se uporede izvodi iz zakona, dolazi se do zaključka da za paljenje vatre pored puta, čime dim umanjuje vidljivost na kolovozu i ugrožava bezbednost saobraćaja, kažnjava se kaznom zatvora od šest meseci do osam godina može, a ukoliko neko strada, kazna iznosi i do 12 godina.

Crni bilans pogibija

Tokom proteklih nekoliko godina više ljudi nastradalo je upravo zbog paljenja strnjike na njivama.

Tragična sudbina zadesila je muškarca (71) iz sela Leskovca kod Petrovca na Mlavi koji je stradao na svojoj livadi, najverovatnije od posledica gušenja nakon paljenja strnjike. Pretpostavlja se da nesrećni čovek nije uspeo da iskontroliše vatru koja se sa njegovog prenela na susedno imanje, pa je u pokušaju da ugasi požar stradao gušeći se u dimu.

Još jedan muškarac (75) iz sela Parta, nadomak Vršca, preminuo je na njivi dok je pokušavao da ugasi požar koji je izazvala nepoznata osoba na zemlji pored njegove, najverovatnije paleći strnjiku.

Takođe, osam pasa izgorelo je u pansionu za pse u Ugrinovcima, a jedan pas je uginuo od opekotina u pansionu u Rumi, a sve zbog paljenja niskog rastinja na njivi i požara koji se nekontrolisano širio.

Policija je uhapsila muškarca osumnjičenog da je oktobra 2018. godine zbog paljenja niskog rastinja izazvao požar u blizini auto-puta Beograd - Niš, a usled dima koji je smanjio vidljivost na auto-putu potom je došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je jedna osoba izgubila život.

Bonus video:

(Espreso/Blic)