OSNOVAO MEDICINSKI FAKULTET I CEO ŽIVOT I ZNANJE POSVETIO SRPSKOM NARODU! Evo ko je bio Milan Jovanović BATUT

Nosilac četiri počasna doktorata, autor više desetina knjiga, čovek koji je govorio nekoliko jezika, Milan Jovanović Batut svo svoje znanje stečeno na uglednim evropskim univerzitetima tog doba, preneo je i u nasleđe ostavio upravo svom, srpskom narodu.

Osnivanje beogradskog Medicinskog fakulteta jedna je od njegovih najvećih zasluga. Česi su ga nazivali patrijarhom zdravstvene kulture. Iako su mu nakon specijalizacije nudili da osnuje Katedru za bakteriologiju na Karlovom univerzitetu u Pragu, on je tu laskavu ponudu odbio a prihvatio je da bude redovan profesor na Katedri higijene i sudske medicine na tadašnjoj Velikoj školi u Beogradu. Batut je bio omiljen profesor generacijama studenata medicine, a kao priznanje ovom velikom naučniku stiglo je i imenovanje za rektora Velike škole.

Rođen je 10. oktobra 1847. godine u Sremskoj Mitrovici. Rano je iskazao interesovanje za medicinu i studije medicine započeo je u Beču. Ipak, nije imao dovoljno novca, pa je nekoliko godina radio kako bi skupio dovoljno novca da završi studije, u čemu je i uspeo. Sticao je znanja na uglednim univerzitetima u Evropi, ali se po završenim studijama vratio u svoju zemlju.

Prikupljanje narodne medicinske terminologije smatra se njegovim životnim delom. Pisao je jednostavno i razumljivo kako bi svako mogao da razume i najsloženije medicinsko pitanje. Govorio je nekoliko jezika, a na nemačkom je pisao i stručne knjige.

Družio se sa viđenijim Srbima tog doba, kao što su Jovan Cvijić, Jovan Skerlić, Slobodan Jovanović, Laza Kostić, Uroš Predić, Jovan Jovanović Zmaj, Sima Matavulj, Laza Paču...

Stekao je i neka od najviših domaćih odlikovanja, a bio je i nosilac francuskog oficirskog krsta Legije časti i češkog ordena Belog lava. Stekao je i brojne diplome među kojima i četiri počasna doktorata medicine beogradskog (1926), bečkog (1927), zagrebačkog (1931), i praškog (1938) univerziteta.

Koliko je voleo svoju zemlju i narod svedoči i govor pri prijemu doktorata u Beogradu kada je citirao reči Luja Pastera, kod koga je jedno vreme radio i kao asistent: "Tačno je da je nauka internacionalna, ali svaki naučnik mora biti nacionalista, tj. čovek koga u naučnom radu zagreva ljubav prema narodu iz koga je ponikao".

Koliko je bio cenjen i van granica naše zemlje, svedoči činjenica da su mu Česi 17. juna 1938. dodelili počasni doktorat, i to ne u Pragu, već u Beogradu na svečanosti na Univerzitetu. Za tu priliku donete su sa Karlovog univerziteta insignije (rektorska znamenja), a iz Praga su došli rektor, dekan Medicinskog fakulteta, šef rektorske kancelarije i promotor. Ovakav presedan se nikada pre nije dogodio u šestovekovnoj tradiciji Praškog univerziteta.

Kako je dobio nadimak?

Kada se 1885. godine Milan Jovanović vratio sa stručnog usavršavanja po evropskim prestonicama, uzeo je nadimak Batut. Razlog je bio to što su pored njega u srpskoj javnosti bila još dva Milana Jovanovića i to lekara. Njih trojica su se sastala o dogovorila da uzmu nadimke. Dr Jovanović, rodom iz banatskog sela Jarkovca prozvao se Morski (kao brodski lekar) ili Bombajac (po Indiji), drugi je uzeo srednje slovo A (po imenu oca), a treći, Sremac, po prezimenu nekadašnjeg očevog trgovačkog kompanjona - Batut.

Bio je još od studentskih dana oženjen Nemicom Barbarom - Bety Jaisl, ali nisu imali dece, zbog čega je tugovao do kraja života. Ipak, upravo je zdravlju dece i porodice posvetio najveći deo svog rada smatrajući da je značaj porodice ogroman, kako za pojedinca, tako i za opstanak naroda.

Preminuo je u svojoj kući u Gospodar Jovanovoj ulici u Beogradu, 11. septembra 1940. Pisao je sve do smrti. Iako slabog zdravlja, doživeo je 93 godine zahvaljujući upravo urednom životu i brizi o zdravlju.

Ulica na Zvezdari u Beogradu nosi njegovo ime, kao i čuveni Institut za javno zdravlje.

Bonus video:

(Espreso / 24sedam)