ŽENE NA OVO POSEBNO TREBA DA OBRATE PAŽNJU: Iguman manastira Fenek objasnio sve o PRAVILIMA OBLAČENJA U SVETINJAMA

Srbija je poznata po velikom broju pravoslavnih svetinja. Zapravo u kome god gradu da se nađete naići ćete na manastire i crkve koji su utkani u tradiciju i istoriju. S toga često se postavlja pitanje, kako se obući za manastir ili crkvu i da li postoje neki određeni proposi.

Odgovor na ovo pitanje stigao je od igumana manastira Fenek.

Odeća otkriva mnogo, ali se čini da ponekad nismo svesni poruke koju ona šalje. Prva i osnovna stvar koju treba da znamo je da napravimo razliku između manastira i crkve, napominje otac Makarije.

„Gradska crkva i manastir se razlikiju sami po sebi. Gradska crkva je isključivo samo crkva, a manastir je ujedno i monaška kuća. Odlazak u manastir je drugačiji jer vi zapravo dolazite u nečiju kuću. Zbog toga treba obratiti pažnju na garderobu i u tom pogledu imati poštovanja prema monasima. Svakako da se pristojnost podrazumeva u oba slučaja“, napominje iguman i dodaje:

„S druge strane, ne shvata svako pristojnost podjednako. Neki muškarci misle da je i šorc ispod kolena pristojan, što i nije baš tako. Ljudi prevashodno treba da shvate gde dolaze. Nema veće svečanosti od dolaska u crkvu i na liturgiju, a ljudi dolaze eto tek tako usput. Za tu priliku bi trebalo da obuku najsvečaniju garderobu koju imaju“, kaže iguman manastira Fenek, koji nam je objasnio i nedoumice vezane za celivanje ikona.

Glavno je da ne treba preterivati ni u čemu, ni u preterano slobodnom oblačenju ali ni u preteranoj skrušenosti.

Naravno, nije umesno nositi miniće, imati golišav stomak, razgolićena ramena, preuske farmerke, koje se do skora nisu ni nosile u crkvi. To je jednostvno pitanje dobrog vaspianja i ukusa. Takođe, suknje do poda nisu obavezne, ali bi bile poželjne. Mnogo puta devojke koje tako dođu u crkvu kažu da se osećaju neprijatno i maramom ili suknjom pokušavaju da poprave svoj stajling.

Oko marame se često vodi i najveća polemika, da li bi trebalo žene da je nose ili ne.

„Ovaj običaj, zasnovan je na rečima Svetog apostola Pavla, koji je, proučavajući ortodoksne hrišćane, zapisao sledeće: „Svaka žena koja se gologlava moli Bogu sramoti svoju glavu, isto tako i muškarac, ako se pokrivene glave moli Bogu sramoti se. Žene bi u crkvama, a naročito u manastirima trebale da maramom pokriju kosu. Naravno nije obavezno, ali bi bilo lepo“, kaže sagovornik za Ženu Blic.

Ipak, napominje da je od marame i garderobe jedna stvar mnogo važnija, a to je sa kakvim mislima dolazimo u svetinju.

„Ukoliko neko ima dobre misli marama neće poredstavljati problem. S druge strane ukoliko neko nema čiste misli nema te marame i garderobe koja će mu pomoći. Čiste misli treba da ima svakog dana i uvek, bez obzira gde se nalazi“, zaključuje iguman manastira Fenek.

Bonus video:

(Espreso / Penzionisani)