OVU GREŠKU MNOGI PRAVE KADA IZAĐU NA GROBLJE ZA ZADUŠNICE: Nikako ne radite to, veliki je GREH!

Izlazak na groblje u subotu pre Miholjdana mnogi vernici ne smatraju potpunim ako ne ponesu veliku količinu hrane koju će nameniti „za dušu“ upokojenim članovima porodice.

U subotu, 7. oktobra, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Miholjdanske zadušnice, dan kad se sećamo upokojenih predaka i kad bi trebalo izaći na groblje.

I za Miholjdanske (takođe i Miholjske) zadušnice, kao i za ostale zadušnice u godini – Mitrovdanske (takođe i Mitrovske) koje „padaju“ prve subote u novembru, Duhovske i prolećne uoči Velikog posta, vernici izlaze na groblje, pale sveće i mole se za duše upokojenih članova porodice. Oni koji nisu u prilici da odu na groblje, odlaze u crkvu i tamo nose sveće, žito i vino, što su simboli smrtnog tela i besmrtne duše, Božjeg milosrđa i svetlosti Hristove.

Ali, pored sveća, kako za Zadušnice, tako i za druge pomene, mnogi prilikom odlaska na groblje nose hranu koju su prethodno okadili kod kuće, a koju je „pokojnik voleo“. Neretko se mogu videti i upaljene cigarete kod grobova pokojnika koji su bili pušači.

- Zadušnice su dani koje bi trebalo posvetiti molitvama za naše upokojene – kaže za Srećnu republiku sveštenik Branislav Miljković.

Prema njegovim rečima, na groblje bi trebalo poneti onoliko sveća od voska koliko upokojenih imamo, kao i žito i vino. Sveštenik će pročitati molitvu za upokojene i okaditi grob.

Druga hrana i piće koje vernici nose je deo običaja koji se razlikuju od mesta do mesta. Dok neko nosi samo voće, mnogo je onih koji nose velike količine hrane na groblje. U nekim krajevima Srbije vernici neretko dele hranu „preko groba“ ili je ostavljaju na grobu, namenjujući je „za dušu“ upokojenima. To, podseća sveštenik Miljković, nikako ne bi trebalo raditi. Jer, tako ostavljenu hranu najčešće razvlače mačke, praveći nered na groblju.

- Hranu je najbolje dati porodicama koje su slabijeg materijalnog stanja, i to ne samo za Zadušnice, već i tokom cele godine – ističe sveštenik.

Običaj odnošenja hrane na groblje datira, zapravo, iz davnih vremena, kad su ispred grobljanskih kapija stajali prosjaci koji zbog nedostatka noge ili ruke nisu mogli da rade. Narod im je davao milostinju u vidu hrane, a prosjaci bi im upućivali zahvalnost i u molitvama pominjali imena njihovih pokojnika. Ovaj običaj narod je donekle zadržao, ali ga sprovodi na pogrešan način, zaboravljajući da hranu nikako ne bi trebalo bacati, već je dati onima koji je nemaju dovoljno.

Kad je reč o paljenju cigareta kod grobova pokojnika koji su bili pušači, to je još jedan običaj koji je narod samoinicijativno uveo, verujući da će na taj način "ispuniti želju pokojnika" i "priuštiti mu ono što je za života voleo".

- Na groblju se pale sveće od voska, a ne cigarete – decidan je sveštenik Miljković.

Bonus video:

(Espreso / Srecna.republika.rs)