PREMINUO FEDOR HERBUT!

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) saopštila je da je 25. septembra 2023. godine, u 91. godini, preminuo njen član Fedor Herbut. Bio je jedan od naših najistaknutijih stručnjaka u oblasti teorijske fizike, međunarodno priznat po svojim izuzetnim naučnim dostignućima iz oblasti kvantne teorije informacije i kvantne mehanike.

Herbut je rođen u Novom Vrbasu, 2. maj 1932) .Polje njegovog naučnog rada obuhvatalo je osnove kvantne teorije informacije, izvođenje zakona verovatnoće u kvantnoj mehanici, identične čestice, reprezentacije vektora stanja dvočestičnih sistema antilinearnim Hilbert-Šmitovim operatorima, teoriju merenja, kvantnu logiku, interpretaciju relativnih stanja, kao i primenjenu matematiku i matematičku fiziku.

Diplomirao je fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) u Beogradu 1957. godine. Nakon završetka osnovnih studija zaposlio se kao asistent u Institutu „Boris Кidrič“ (IBК) u Vinči. Od 1960. do 1963. godine, kao stipendista Instituta, stručno se usavršavao na postdiplomskim studijama na Univerzitetu u Birmingemu (Engleska), na Odeljenju za teorijsku fiziku pod mentorstvom čuvenog fizičara Rudolfa E. Pajerlsa. Na istom univerzitetu je doktorirao 1964. godine. Po povratku u zemlju nastavlja da radi u Institutu „Boris Кidrič“, gde je izabran u zvanje naučnog saradnika 1965. godine, a viši naučni saradnik postao je 1974. Prelazi na Prirodno-matematički fakultet (PMF) Univerziteta u Beogradu 1976. godine, gde je prošao sva univerzitetska zvanja, a za redovnog profesora izabran je 1984. godine.

Za dopisnog člana Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke SANU izabran je 1988, a za redovnog 2003. godine. U okviru SANU bio je predsednik Odbora za fiziku i meteorologiju Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke, predsednik Odseka za fiziku, kao i rukovodilac naučnog projekta „Statističnost i kauzalnost u kvantnoj mehanici“.

Njagova bogata naučna bibliografija sadrži preko 100 naučnih radova objavljenih u stručnim domaćim i međunarodnim časopisima, veliki broj naučnih studija i nekoliko udžbenika, među kojima se izdvajaju Кvantna mehanika za istraživače I i II, koji su svojim vizionarskim sadržajem i obuhvatnošću postali jedna od najznačajnijih naučnih publikacija na našem jeziku, udarivši temelj Beogradske škole kvantne mehanike.

Bio je stalni član Međunarodnog udruženja matematičkih fizičara (International Association of Mathematical Physicists), kao i Izdavačkog saveta domaćeg naučnog časopisa Sveske fizičkih nauka SFIN

Dobitnik je nagrade Instituta „Boris Кidrič“ za najbolji naučni rad (1968).

Svojim naučnim i pedagoškim radom dao je veliki doprinos razvoju teorijske fizike.

Njagov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupnu nauku.

Bonus video:

(Espreso / Nova)