ŽENAMA JE ZABRANJEN PRISTUP NA SVETOJ GORI, ALI ONE SU IPAK UŠLE: Da li je stvarna legenda koju Srbi prepričavaju

Legenda o tome kako je Atos postao Sveta gora ispunjena brojnim manastirima, povezana je sa Bogorodicom i pruža mitski odgovor na pitanje zbog čega je ženama zabranjeno da borave na tom mestu. Pravilo je pravilo, ali i kod ovog pravila postoje izuzeci. Doduše, ne ljudski.

Legenda kaže da je Bogorodica jednom prilikom plovila iz Jope na Kipar zajedno sa apostolom i jevanđelistom Jovanom Bogoslovom kako bi posetila episkopa Lazara, ali je oluja skrenula brod i prisilila ga da se usidri na Atos, u blizini današnjeg manastira Iviron.

Marija je izašla na obalu i bila toliko opčinjena prirodom ovog omalenog poluostrva da je zamolila Spasitelja da pretvori to poluostrvo u njen vrt. Onda se začuo glas sa Neba: "Neka ovo mesto bude tvoje nasleđe i tvoj vrt, raj i nebo spasenja za one koji traže spasenje".

Tako je Atos postao bašta posvećena Majci Božijoj, bašta u koju zbog toga nije dozvoljen pristup drugim osobama ženskog pola (doduše, praktičnije objašnjenje kaže da bi žene bile izvor iskušenja iskušenika, što je verovatnije kao razlog zabrane).

Toga su se hrišćani uglavnom pridržavali, uz nekoliko izuzetaka. Carica Jelena, supruga Stefana Uroša IV - Dušana Silnog, boravila je na Svetoj gori sredinom XIV veka kada je Evropom harala kuga, ali navodno nije kročila na sveto tlo sopstvenom nogom već je boravila u nosiljci.

Postoji i legenda koja kaže da je carica Milica htela da kroči na Atos te da je, kada joj je rečeno da je ženama zabranjen pristup, rekla: “Ja nisam žena već srpska carica”.

Nacionalistima, koji ne shvataju nadnacionalnu suštinu svoje vere i kojima je ta vera samo u službi nacionalnog identiteta, ova bi anegdota mogla da bude simpatična i izvor nekakvog glupog ponosa; međutim, ako je tačna (a verovatno nije), onda nažalost govori o bahatosti supruge cara Lazara koja je za svaku osudu (niko nije bezgrešan).

Bilo kako bilo, dakle, pravilo je da je ženama zabranjen pristup. To se ne odnosi samo na ženske pripadnice ljudske vrste, već na sve životinjske vrste, uz dva izuzetka.

Mačke, jer jure miševe koji su štetni ne samo za hranu već pre svega za ono mnogo vrednije, a to su drevni rukopisi, i kokoške, zato što legu jaja od čijih žumanaca marljivi kaluđeri prave boje koje se koriste pri ikonopisanju.

Prema tome, pravila postoje da bi se poštovala, a ne da bi se kršila kako se kome ćefne, ali svako pravilo ima svoj izuzetak. Čak i na Svetoj gori.

Bonus video

(Espreso/Srbijadanas)