ZNATE LI KO JE BILA MIS IRBI? Pola veka je SPAŠAVALA naš NAROD, a rečenica po kojoj je PAMTE je LEKCIJA Srbima!

Srpski narod oduvek pamti ljude velikog srca koji svim silama pokušavaju da doprinesu zemlji koju vole. A jedna velika žena, koja je zadužila naš narod za sva vremena, iako nema srpsko poreklo, ima dušu koja živi kroz generacije zahvalnih Srba. Reč je o Adelini Pavliji Irbi, velikoj dobrotvorki iz Britanije, koja je sredinom 19. veka učinila velika dela za srpski narod.

Adelina Pavlija Irbi je vođena filantropskom idejom pomaganja potlačenima, obespravljenima i nevoljnima, a srela se sa Srbima pod tiranskim osmanskim vladavinom 1851. godine i uvidela da je takva pomoć baš nama nasušno potrebna, kao najugroženijem narodu u Evropi toga vremena.

Osećajući težinu srpske nesreće i stradanja, ona je ostala sa njima i svaki dan od preostalih 50 godina svoga života neumorno i nesebično radila da nahrani, obuče, zaštiti i školuje srpsku sirotinju.

Ko je bila Mis Irbi?

Mis Irbi je rođena 1831. godine u engleskoj aristokratskoj porodici, njen otac je bio britanski admiral, jedan deda joj je bio lord, a drugi ugledni bankar.

Kao mlada samosvesna intelektualka, sa prijateljicom mis Mekenzi 1855. godine putuje srednjom i istočnom Evropom, o čemu objavljuju knjigu "Kroz Karpate". Godine 1861. njih dve odvažno kreću na, tada krajnje rizično i naporno, putovanje po Balkanu, o kojem će nastati vrlo zapažena knjiga "Putovanje po slovenskim zemljama Turske u Evropi".

Zatim 1869. godine svojim sredstvima u Sarajevu podiže zgradu i otvara žensku školu "Zavod Mis Irbi" za učenice svih konfesija.

Fra Grga Marić se angažuje protiv nje kao luteranke, pa učenice katolkinje napuštaju Zavod, koji će od tada narod zvati Srpska ženska škola.

Saznavši da srpska nejač podnosi nečuveno stradanje i muke i pred turskom brutalnom odmazdom i da njih na hiljade beži u Slavoniju i Dalmaciju, ona odmah sa saradnicom Prisilom Džonston pohita na tu stranu. Zatiču begunce kako u agoniji tumaraju putevima Slavonije, u očajnom stanju beznađa, bez smeštaja, bez hrane po nekoliko dana, ucviljeni gubitkom najmilijih, napadnuti epidemijama tifusa i velikih boginja.

Ta slika ih duboko potrese, pa se odmah zaputiše u Englesku i tamo brzo formiraše odbor za prikupljanje pomoći i fond pod nazivom "Siroče".

Akcija je dobila veliki publicitet pa ih i londonski "Tajms" podržao. Uskoro se vraćaju u Slavoniju se 20.000 forinti, što je tad bio ogroman novac. Celu zimu 1875/76. smelo i posvećeno, po snegu, kiši i blatu obilaze zbegove, gde u neljudskim uslovima borave izbeglice, kojima dele hranu, odeću i pokrivače. Bilo je neophodno da se u to vreme tone razne robe nabavi, preveze i podeli. U proleće 1876. gdine oko Pakraca, gde se koncentrisao znatan broj izbeglica, otvaraju 19 škola, koje je pohađalo oko 2000 izbegle srpske dece, navodi "Glas Srpske".

Svako je dobilo odeću, obuću, školske knjige i sve druge potrebe.

Te godine je buknuo rat Srbije i Turske, uz mogućnost ulaska srpske vojske u Bosnu u pomoć ustanicima.

U Sarajevo se vraća 1879.godine dovodeći 40 siročića poginulih ustanika, obnavlja i dograđuje impozantnu zgradu njenog Zavoda (danas sedište kantonalnog tužilaštva). Dovodi još 50 dece bez roditelja, koja uz smeštaj, hranu i odeću pohađaju školu. Zavod će vremenom sa osmogodišnjom nastavom prerasti u srednju školu za učiteljice, stvarajući tako ozbiljnu prosvetnu armiju, navodi "Glas Srpske".

Sahranjena na Koševu

To su bile prve intelektualke u BiH, na koje je prenosila nešto od te viktorijanske ženske smernosti. Neke od njih Irbijeva će slati u inostranstvo na dalje nauke, uvek im govoreći:

- Ne smete da zaboravite da ste Srpkinje, čuvajte svoje običaje i veru pravoslavnu.

Inače, štićenice Zavoda su, uz redovnu nastavu, učile ručni rad i druge ženske poslove u duhu onog vremena, a ona bi ih posle o svom trošku udavala za valjane učene ljude.

15. septembra 1911. celom Bosnom i Hercegovinom prohujala je tužna vest, zastave su spuštene na pola koplja, na srpskim kućama i ustanovama istaknuta su crna platna.

- Danas je dan velike žalosti za Srpstvo, najveća dobrotvorka srpskog naroda danas je ispustila svoju plemenitu dušu /.../ klonula je ruka što je tako obilato delila dobra srpskoj siročadi, pisalo je tada u "Srpskoj reči".

Sarajevo nikad do tada nije videlo veću i svečaniju sahranu. U nepreglednoj povorci bili su učenici svih škola, predstavnici vlasti duhovne i svetovne, izaslanstva Srbije i Crne Gore, strane diplomate, delegacije srpskih opština, organizacija i društava iz cele BiH i regiona, te mnoštvo iskreno ožalošćenog naroda, navodi "Glas Srpske".

Mis Irbi je sahranjena na koševskom srpskom groblju, blizu kapele gde počivaju Princip i drugovi. Svu svoju imovinu ostavila je testamentom "Prosveti" i Dobrotvornoj zadruzi "Srpkinja".

Danas Beograd, Banjaluka, Sarajevo i Gradiška imaju ulice sa njenim imenom, a u Plavnu i Strmici su bili njeni spomenici.

O Mis Adelini Irbi srpski književnici su pisali pohvale i pesme, srpski kraljevi joj dodeljivali medalje i ordenje, a na prvoj (mitrovdanskoj) Skupštini srpske narodne organizacije u Sarajevu 1908. godine pod prvom tačkom je donesen akt zahvalnosti i poštovanja Plemenitoj dobrotvorki. Zlatom izvezenu povelju na srpskoj trobojci predala joj je delegacija najuglednijih srpskih prvaka.

Bonus video:

(Espreso / Blic Žena)