KADA BUDETE PROČITALI NJEGOVU PRIČU, CENIĆETE ŽIVOT: Vladimir živi u kontejneru sa bolesnim ocem, ali NE ODUSTAJE!

U sada vremešnoj i oronuloj kući blizu pruge u Lapovu, pre 33 godina rođen je Vladimir Kojanić. Vladimira život nije mazio, više je gladovao nego što je jeo, dok je njegovo narušeno zdravlje rezultat nesrećnog slučaja izazvanog jako nehumanim uslovima u kojima živi.

Vladimir je otvorio dušu za naš portal i otkrio nam je koliko je teško živeti u lošim uslovima, koji su mu planovi za budućnost i da li se i sam nada da će jednog dana moći da živi život dostojan čoveka.

"Kuća u kojoj smo rođeni ja i moj otac je napravljena 1868. godine. Kada sam bio jako mali, deo plafona mi je pao na glavu i tada sam doživeo prvi epi napad, zbog jakog udarca. Lekari mi nisu davali mnogo šanse, sećam se da su u to vreme bile sankcije i lekovi nisu bili toliko dostupni kao što su danas. Tako da su lekari bili jasni , ili ću da preživim do 15 godine ili ću biti invalid. Bogu hvala ja sam pretekao", započinje svoju priču za portal Espreso Vladimir Kojanić.

Kako dodaje, kuću u kojoj je rođen, napravio je deda njegovog čukundede. Čitave generacije njegovih predaka su se rađale u toj kućici i od malena se seća da se ta kuća urušavala, da bi potom 2012. godine postalo gotovo nemoguće više živeti u njoj.

"Deda mog čukundede je napravio tu kuću. Čitave generacije mojih predaka su se rađale i živele u toj kući, uostalom i moj otac i ja. Sećam se kada sam ja bio mali, kuća je već bila pred urušavanjem. Međutim, 2012 godine se totalno srušila i zbog toga nam je opština izašla u susret i dodelila nam je kontejner od petnaest kvadrata.", priča Vladimir.

Kontejner veličine petnaest metara kvadratnih deli sa svojim teško bolesnim ocem. Ali, uslovi u samoj limenoj kućici su daleko od zadovoljavajućih.

"Živim u kontejneru, u limenoj kućici. Veličina prostora je petnaest kvadratnih metara. Imam samo struju, ali vodu nemam. Ne postoji tehnička mogućnost instaliranja šoreta na čvrsto gorivo. Kada je jaka zima mnogo su veliki računi i do 20 hiljada dinara. Hvala Bogu, prošle i pretprošle godine nike bila jaka zima. Problem je u tome što je jako tanka izolacija, bukvalno je samo "dva prsta" debeo kontejner.", izjada se Vladimir.

"Leti kada kuvam kafu ili kada spremam hranu, ja sve to spremam na šporetu koji se nalazi napolje u dvorištu. Međutim, kada je zima onda namirnice moram da spremam na malom električnom šporetu koji posedujem unutar kontejnera.", dodaje on.

Njegov otac je ratni vojni invalid kojeg život takođe nije mazio. Prisilno je mobilisan i poslat za Vukovar gde je i ranjen, od tada počinju njegovi problemi sa zdravljem.

"U kontejneru živim sa bolesnim ocem. On je 1991. godine mobilisan i poslat u rat. Radio je u jednoj trgovačkoj firmi koja je sarađivala sa Šidom i za vreme rata su ih presrele paravojne jedinice poslate iz Beograda, mobilisali su ih prisilno i oterali ih u Vukovar. Tamo je ranjen i potom vraćen kući. Do 2000. godine je imao benefite kao vojni veteran, ali kasnije je to ukinuto jer se on vodio kao dobrovoljac, a ne kao regularni vojnik. Međutim, nakon mnogo godina krenuli su srčani problemi koje on ima i sada je težak bolesnik. Ja i on delimo taj prostor jedva nekako, kako uspevamo, od petnaest kvadrata", objašnjava Vladimir Kojanić.

Kako i sam priznaje, bori se na sve načine da pomogne i sebi i svom teško bolesnom ocu. Grabi svaki dinar i organizuje određene ekskurzije u kojima posetiocima pokazuje tradiciju grada Lapova.

"Živim od nadnica, organizujem određene ekskurzije. Predsednik sam Udruženja za negovanje tradicije Lapovo. Organizujemo obilaske manastira, obeležavamo važne datume, za sve te organizacije ekskurzija dobijam nekakav simbolički novac, bolje išta nego ništa. " tvrdi Vladimir.

Vladimir je započeo izgradnju nove kuće i početan novac koji mu je bio potreban za izgradnju temelja, fasade i krova nabavio je od svojih prijatelja i poznanika.

"Preko dobrih ljudi i mojih prijatelja sakupio sam novac za početak izgradnje kuće. Potrebno je da se uradi kupatilo, takođe i da se uradi izolacija. Potrebno mi je još dve hiljada evra da sredim kuću u potpunosti. Morao sam svojim rukama da iskopam jamu. Potreban mi je novac da kupim kadu u kupatilu, kao i WC šolju. Takođe nemam ni krevet, tako da mi je potreban novac i za to", zaključuje Vladimir.

Inače, Vladimira je zainteresovanost za istoriju, religiju i geografiju, podstakla da postane autor više tekstova i koautor dve knjige „Etnološki zbornik“ i „Zbornik radova crkvišta i manastirišta srednjeg veka“.

Ako želite da pomognete Vladimiru Kojaniću uradite to uplatom na:

Broj dinarskog računa: 205-90110007163376-69

Broj deviznog računa: RS35205903102774374444

Bonus video:

(Espreso/Miloš Dojčinović)