"JEDNA LEPA ŽENA PITA ME...": Anegdote LEGENDARNOG Duška Trifunovića još se PREPRIČAVAJU, a ova je "IZBEGLIČKA"

Jedan od najpoznatijih srpskih pesnika i tekstopisaca, Duško Trifunović, rođen je 1933. godine u Sijekovcu kod Broda, u Bosni i Hercegovini.

Prvu pesmu napisao je kada se vratio iz vojske, sa 22 godine. Dve godine kasnije došao je u Sarajevo, sa završenim bravarskim zanatom, ali već sledeće godine objavio je prvu knjigu. Tokom duge karijere napisao je dvadeset knjiga poezije, četiri romana i nekoliko drama.

Prema sopstvenoj želji, Duško Trifunović je sahranjen u Sremskim Karlovcima, na Čeretskom groblju, 30. januara 2006. godine.

Danas ga zovu tvorcem sarajevske rokenrol škole. Sarađivao je sa Bijelim Dugmetom, ali i sa Indeksima, Teškom industrijom, Nedom Ukraden, Zdravkom Čolićem, Arsenom Dedićem, pa i sa Željkom Joksimovićem. Komponovano je i snimljeno oko 300 njegovih pesama.

DUŠKO TRIFUNOVIĆ: Izbeglička anegdota

Duško Trifunović je bio izuzetno duhovit čovek. Njegove anegdote se prepričavaju decenijama, a jedna od njih završila je i u knjizi "Petorica iz srpskog", koju je ovaj pesnik napisao zajedno sa kolegama Dobricom Erićem, Ljubivojem Ršumovićem, Mošom Odalovićem i Draganom Radulovićem.

- JEDNA LEPA ŽENA, OTMENA, OBRAZOVANA, BOGATA, PITA ME, BRIŽNA, SA ŽELJOMDA POMOGNE:

- NE ZNAM. NISAM NIKAD MERIO.

- O, BRAVO, A GASTRITIS, JETRA?

- NE. NIŠTA.

- HOLESTEROL?

- NE.

- A IMAŠ LI IŠIJAS, LUMBAGO?

- NEMAM.

- REUMA?

- NEMAM JA, DUŠO, NIŠTA. JA SAM TI IZBEGLICA.

ONA JE I POSLE OVOGA OSTALA LEPA I DOBRONAMERNA, A JA GLUP I KAO BAJAGIDUHOVIT. A TREBALO JE DA KOD SVAKOG NJENOG PITANJA BOLNO JAUKNEM I DA SEPREVIJEM, DA PUSTIM NEKA MI POMOGNE, DA ME IZLEČI OD SVEGA ONOG ŠTO ME PITA... BRŽE BIH OZDRAVIO. TAKO SAM SE LEČIO KAD SAM BIO MALI: PITAJU ME - BOLI LI? JA KAŽEM - BOLI. ONI MI DAJU POKLON- JA OZDRAVIM...

Osmeh - uprkos svemu

Život mu nije bio lak. Kao izbeglica, nije imao krov nad glavom već šine pod nogama.

- Kada sam došao u Novi Sad ja sam jedno vrijeme spavao u vozu. Nisam imao gdje drugo. Kao izbeglica ja sam imao tu besplatnu kartu i onda naveče sednem u voz, onaj što je iz Novog Sada kretao u devet i furam na more, do posljednje stanice. Do Bara. Nisam znao šta ću drugo raditi po noći, a ne mogu spavati u parku. A, nisam ni neki noćni čovjek pa da idem po kafanama i barovima, za šta treba i para i zato ti ja fino legnem u voz i probudim se na moru - ispričao je Duško Trifunović u emisiji,, Kvadratura kruga".

Postojala je neka ,,tajna veza" između rijeke suza" u životu koji piše romane" i ,,nove nade" dok se ,,malo pojačava radio". Pisao je čika Duško o srcu koje je ,,čudna zvijerka", pristajao je da bude sve što hoćeš" i nije tugovao što nekoga nema. Naprotiv, govorio je da ima nešto u tom što me nećeš"...

Mi ćemo njegove mnogobrojne stihove, pevati i ponavljati, a njega ćemo pamtiti - nasmejanog i dragog, kakav je bio uprkos svemu.

I negde krišom, možda u sebi, pitaćemo se šta bismo dali da smo na njegovom ,,mjestu". Da li bismo ostali tako snažni?

Podsetimo, Darko Trifunović je za Espreso otkrio nepoznate detalje iz života svog strica, Duška Trifunovića.

Bonus video:

(Espreso / osetisrbiju.rs)