ALJOŠA TRČI TRKU ŽIVOTA! Prešao je dug put od bolničkog kreveta do medalje, ima Kronovu bolest, ali ga to neće sprečiti da istrči BG maraton!

Volja pokreće! A zdravlje - ono je nešto najvrednije što imamo!

S ovim parolama verovatno bi se složio 33-godišnji Aljoša, koji i uprkos Kronovoj bolesti s kojom se bori već dve godine, ove godine trči na Beogradski maraton.

Aljoša, osim da istrči svoju trku života, ima još jedan cilj. On želi da podigne podigne svest javnosti o ovoj bolesti i sakupi sredstva za pomoć onima koji od nje boluju.

Aljoša je na sajtu trcanje.rs, gde je prvobitno našao motivaciju za trčanjem, objavio svoje pismo.

Kako je njegov život izgledao po saznanju da boluje od Kronove bolesti, kako se podigao iz postelje i odmah skočio na trkačku stazu saznajte u njegovom pismu.

Aljošino pismo prenosimo vam u celosti:

Od bolničkog kreveta do prve medalje

Moje ime je Spremo Aljoša, imam 33 godine i krajem 2015. godine, tačnije u decembru sam završio u bolnici zbog velikog gubitka težine, velikih problema sa dehidriranošću, dijarejom, lošom krvnom slikom i svim ostalim komplikacijama koje prate Kronovu bolest od koje od tada bolujem.

Kronova bolest je nespecifično zapaljenjsko oboljenje digestivnog trakta.Ova bolest može da zahvati bilo koji njegov deo, u velikoj većini slučajeva ileum (deo tankog creva) i kolon ( debelo crevo). Kronova bolest je izuzetno slična sa ulceroznim kolitisom, tako da kod oko 10% bolesnika ove dve bolesti se ne mogu razlikovati.

Nakon boravka od 8 dana u bolnici dobio sam savete i terapiju i od tada sam drastično promenio životne navike. Nakon nepunih mesec dana oporavka sam počeo lagano da treniram i trčkaram i uskoro sam odlučio da istrčim polumaraton iako mi se u tom trenutku to učinilo gotovo nezamislivo. Nakon što sam na sajtu trcanje.rs našao program, počeo sam sa pripremama i posle 16 nedelja sam uspeo da istrčim svoju prvu trku – polumaraton u Odžacima.

Sama atmosfera oko trčanja, naročito na samoj trci, ljudi koji dolaze radi sporta, razonode i druženja mi je bila više nego pozitivna. Bez obzira da li ste prvi ili poslednji, ljudi navijaju za vas, bodre vas i na svakom koraku osećate podršku.

Maraton se uvek poklanja