SVEMU JE PRONAŠLA ZAMENU U INOSTRANSTVU, ALI 1 STVAR JOJ STRAŠNO NEDOSTAJE: Ispovest Srpkinje koja je OTIŠLA odavde

"Nisam došla zbog loše situacije, došla sam zbog ljubavi. Mnogi kažu: 'Sa tobom i na kraj sveta!'. Ovu rečenicu ja živim", kaže devojka iz Srbije koja već pet godina živi na severu Evrope. Međutim, iako otišla iz Srbije, ona je ne zaboravlja.

U opširnoj i emotivnoj ispovesti napisanoj u vidu pisma za rubriku dnevnog lista "Politika", "Moj život u inostranstvu", ona je ispričala svoje iskustvo života van Srbije i njenom procesu prilagođavanja u novoj sredini. Iako se maksimalno uklopila, tvrdi, nešto joj u svemu tome ipak nedostaje.

Nikad nisam uspela da mi supa bude kao mamina. Moj divni suprug tvrdi da je ja kuvam još lepše ali to svakako nije poenta ove priče. 'Začin C' zamenila sam jednom turskom mešavinom začina koja liči na naš začin. Celerov koren teško pronalazim, ali improvizujem, to je jedino što mi je ostalo.

Došla sam iz stana sa čije terase se moglo videti stotine brodova ukotvljenih u marini ali i ogromni Pirineji kad se oblaci razmaknu. Dugo nisam bila tamo, to je bila moja usputna stanica na putu iz Srbije.

Svi znaju da u početku nije lako. Novi jezik, država, adresa, dokumenta. Srećom ovde postoje škole jezika tako da sam pored toga što sam naučila jezik upoznala mnogo divnih ljudi koji se nalaze u istoj situaciji kao i ja.

Imala sam mogućnost da studiram jer je suprug preneo svoj posao ovde, a ja sam mogla mirnijim putem da gradim svoj finansijsku stabilnost. Odlučila sam se da studiram i povremeno radim. Sasvim dovoljno za naše sadašnje želje i potrebe.

Veliki deo prihoda odlazi nam na putovanja i izlete. Nama nije bitno da li imamo svoju kuću ovde, u Srbiji ili na nekom drugom mestu. Želimo da živimo bez kredita, plaćanja na rate i ostalog i da uživamo onoliko koliko možemo.

Socijalni život tamo je najveći problem

Jezik se nauči, navike se ustale, obrasci se poštuju. Socijalni život i zadovoljstvo posle dubokog, opuštenog ili duhovitog razgovora, ipak je teže pronaći. Moje društvo sada čini nekoliko drugara iz škole, zajedno sa par kolega sa posla.

U Srbiji su mi ostali dugogodišnji prijatelji koji su sada naravno vrlo aktivni viber prijatelji. Oni su i dalje prvi kada mi zatreba savet ili partija neobaveznog razgovora. Ali, prijatelji koje imam ovde lakše razumeju probleme koji su svojstveni za sve doseljenike. Mogu da koristim ovdašnju reč za mnoge ustanove i zahteve koje te ustanove imaju. Čak imam problem da prevedem te reči na naš jezik pa tražim najpribližnije oblike.

U opštoj panici da zaboravljam srpski rešavam ukrštene reči često i tešim se da ne znam one reči koje nisam ni ranije znala.

Ovde uživam u prirodi i čistom vazduhu. Drago mi je što se na prirodu gleda kao na opšte društveno dobro a ne kao mogućnost da se napravi divan plac bez drveća i po mogućstvu da se izgradi neka kuća tik uz vodu. Čim vreme dozvoljava izlazimo napolje i pravimo rute po nacionalnim parkovima.

Za mene je užitak kada posle nekoliko kilometara raširim ćebe, sednem i pijem kafu pored jezera ili na nekoj steni sa pogledom na šumu. Ovde sam upoznala svu lepotu i mir koji čovek može naći samo kada se osami u prirodi.

Kada podvučem crtu ja sam se prilagodila. Trebalo je vremena da prođe ali pošto sam rođeni optimista znam da može samo da bude još bolje i lepše. Ono što sam mogla da donesem sam donela, što nisam sam zamenila. Svemu sam dakle našla zamenu, a ipak mi nešto nedostaje", stoji u njenom autorskom tekstu.

Bonus video: LAGAO SAM DA POZNAJEM MINIMAKSA, DA BIH MUVAO DEVOJKE! Šokantna ispovest Big Laleta za Kurir: Mangup se pojavio i dao mi ugovor

(Espreso/Politika.rs)