jezivo
NAJUŽASNIJI SRPSKI OBIČAJ IKADA ZBOG KOJEG ĆE VAM SE "PREVRNUTI ŽELUDAC"! O njemu se vekovima ćutalo
Snohačenje se definitivno smatra najjezivijim srpskim običajem, a podrazumeva mnogo bizarnih stvari
U dugoj i kompleksnoj istoriji našeg naroda, mnogi običaji su se prenosili s generacije na generaciju, često odražavajući duh vremena i društvene norme. Međutim, među tim običajima postoje i oni koje je društvo održavalo u tajnosti, možda iz straha od suočavanja sa njihovom pravom prirodom ili zbog njihove kontroverznosti. Jedan takav običaj, čija je senka lebdela nad našom prošlošću, jeste i praksa snohačenja.
Snohačenje, bez sumnje, predstavlja jedan od najkontroverznijih i najtraumatičnijih običaja koji su tiho postojali u srpskom društvu. Ideja da mlada žena mora da spava sa svojim svekrom, ocem svog supruga, zvuči ne samo nepojmljivo u savremenom društvu, već i zastrašujuće. Taj običaj je duboko ukorenjen u patrijarhalnim strukturama, gde je žena često tretirana kao objekat koji služi za ostvarenje porodičnih interesa.
Nedavno, zahvaljujući hrabrim pojedincima i sve većoj otvorenosti društva, ova tema je konačno počela da se istražuje i rasvetljava. Pomenuta serija "Nečista krv, greh predaka", predstavlja hrabar korak ka razotkrivanju ovakvih mračnih strana naše prošlosti. Ova serija pažljivo istražuje događaje koji su prethodili priči iz poznatog romana Bore Stankovića "Nečista krv", osvetljavajući duboko ukorenjene patrijarhalne norme i njihov uticaj na živote žena.
Uzimajući u obzir bogatu istoriju našeg naroda, jasno je da su mnogi običaji evoluirali i menjali se kako su se društvo i vrednosti menjali. Periodi ropstva, ratova i stradanja sigurno su doprineli promenama u načinu razmišljanja i postupanju. Iako su neki običaji preživeli kroz vekove, važno je da se suočimo sa njima otvoreno, prepoznamo njihovu štetnost i razumemo kontekst u kojem su nastali.
Društvena otvorenost i dijalog koji se sada otvaraju oko tema kao što je snohačenje omogućavaju nam da preispitamo svoju prošlost, bolje razumemo našu kulturu i radimo na stvaranju budućnosti u kojoj će svaka žena biti tretirana sa dostojanstvom i poštovanjem.
Činjenica je da su mnogi običaji iskorenjeni vremenom, a za to postoje i više nego dobri razlozi. Iako se mnogo toga u nas Srba sporo menja i često se čini kao da jurimo za svetom koji nenormalnom brzinom napreduje, ipak ne možemo da ne primetimo da smo napravili veliki pomak kada je u pitanju kultura, prosvećenost i uvažavanje svih aspekata života, posebno u sferi poštovanja i veličanja žena. Bez ikakve sumnje možemo da kažemo da je tradicija važna i to se pokazalo, pre svega u našim hrišćanskim ubeđenjima koja nosimo u sebi još od onih davnih vremena kada smo kao paganski Slovenski narod primili Hrišćanstvo.
Šta je snohačenje?
Snohačenje podrazumeva intimni odnos između svekra i snaje i običaj potiče još iz doba Južnih Slovena. Čin se upražnjavao uglavnom zbog seksualne nezrelosti ili odsustva sina. Običaj je uspostavljen 1878. godine, a kažu da je trajao sve do povlačenja Osmanskog carstva sa naših prostora, i da je iskorenjen tek krajem Drugog svetskog rata.
Tvrdi se da je bio rasprostranjen na području Pomoravlja i u Vranju i da je nastao iz "čisto praktičnih razloga" i prenosio se s kolena na koleno.
Naime, kada bi se maloletni mladić oženio starijom, odraslom ženom u tom slućaju bi otac obavljao bračnu dužnost. Često su se rađala i deca iz odnosa između svekra i snaje, a snohačenje bi upražnjavali do sinovljevog punolestva.
Snohačenje u našoj književnosti
Verovatno je jedna od najpoznatijih scena srpske književnosti upravo ona iz čuvene "Nečiste krvi" Bore Stankovića, kada opisuje noć u kojoj se proslavlja venčanje Sofke i maloga Tomče.
U jednoj od scena pratimo gazda Marka koji je trećeg dana svadbe ljut što se gosti razilaze i krivo mu je što su otišli baš oni koji su sa svojim snahama "živeli", a on sad ne sme. Proklinje pokojnog oca i tog sina, koji mu nije sin nego brat (misli se na Tomču).
Od žene traži priznanje da je spavala sa svekrom, što ona poriče, a on je udara. Do Sofke dopiru jauci i ona strepi i čeka, ali gazda-Marko, uzjaha konja i u besu ga udari nožem. Od tog dana gazda-Marko se nije vratio kući. Na kraju stiže glasnik da je ubijen, a Sofka je bila ubeđena da je on zbog nje svesno otišao u smrt. Kad su ga našli, još je bio živ, ali je pokidao zavoje i iskrvavio do smrti.
Dakle, Bora Stanković je tragove ovog čudnog običaja zabeležio u svom delu, a navodno su ga praktikovale sve klase društva, bez obzira ne etničku pripadnost i veroispovest i niko ga nije smatrao grehom. Čak su ti mladi momci čije su supruge obavljale bračne dužnosti sa njihovim očevima, ovaj običaj prenosili na mlađe generacije i ponavljali ga kada bi odrasli.
Bonus video:
(Espreso / Stil)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!