MAJKA ČETVORO DECE RIZIKOVALA ŽIVOT ZBOG SRPSKE NAUČNICE: Ova priča ostavlja BEZ DAHA!

Srpski naučnici iz Vinče prvi su ljudi na svetu kojima je presađena koštana srž i to zahvaljujući dobrovoljcima Francuzima, koji su u to vreme rizikovali živote da bi bili donatori nepoznatim Srbima. Doktor onkolog koji je vodio ovu akciju spasavanja kasnije je u bolnici Bežanijska kosa osnovao odeljenje onkologije, otkrio je u Danu uživo Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.

„Čuvari formule“, novi film u režiji Dragana Bjelogrlića, javnost u poznaje s događajem koji je bio skrivan i malo poznat – o tome kako je šestoro tehničara Instituta Vinča ozračeno tokom eksperimenta.

Jugoslavija im je pomogla koliko je mogla, a tadašnji direktor „Vinče“ je preko svoje francuske veze uspeo da im obezbedi „slamku spasa“ – eksperimentalnu metodu lečenja koja do tada nije bila primenjena na ljudima – presađivanje koštane srži.

„To je fantastičan i neverovatan događaj sa današnjeg aspekta rijalitija i nasilja. To je manifest humanosti koji je vezao više generacija“, istakao je Zečević u Danu uživo na N1.

On priča kako je Pavle Savić, nesuđeni nobelovac, tadašnji direktor Instituta Vinča, kasnije predsednik SANU, tražio pomoć za ozračene naučnike u Francuskoj. Odgovor koji je stigao je da rešenja nema, ali da postoji jedan profesor koji se bavi eksperimentalno određenim stvarima i koji bi eventualno mogao da pomogne.

„Specijalnim avionom JAT-a su sutradan prebačeni u Francusku, smešteni u bolnicu i rešenje je bilo presađivanje koštane srži. Komplikovan zahvat koji niko do tada nije radio, ni doktor Žorž Mate nije na ljudima, samo na životinjama“, kaže sagovornik N1.

Za presađivanje koštane srži potrebni su donori, a dr Mate ih je potražio među Francuzima. Međutim, morao je da im objasni da davanjem svoje koštane srži u medicinskoj proceduri koja do tada nikada nije bila obavljena na ljudima – rizikuju sopstvene živote.

Ipak, našlo se šest donatora, među kojima je bio otac dvoje dece Leon Švarcenger, inače jedan odlekara u timu koji je lečio naučnike iz Vinče. Švarcenger je kasnije postao ministar u (Fransoa) Miteranovoj vladi.

Iako se može reči da su njegovi motivi jasni i ne samo humane već i naučne prirode, pošto je želeo da „eksperiment“ u kojem učestvuje uspe, posebno treba pohvaliti hrabrost jedne žene. Pored toga što je bila majka četvoro dece, ta Francuskinja je odlučila da rizikuje svoj život i pomogne naučnici iz Beograda.

„Žorž Mate je kasnije osnovao onkologiju u bolnici Bežanijska kosa. Osnivač je velikog instituta za onkologiju u okolini Pariza“, otkrio je Zečević.

Prema njegovim rečima, to je samo jedan od slavnih primera srpsko-francuskih odnosa, za koje kaže da ipak sadrže nešto više od pukog interesa, kako je međunarodne odnose definisao Vinston Čerčil.

Bonus video:

(Espreso/N1)