POJEDINI NAJAVLJUJU AFRIČKI ANTICIKLON NERON, A EVO ŠTA TODOROVIĆ KAŽE: Otkrio i kog DATUMA nam se vraćaju VRUĆINE

Posle najtoplijeg jula, do kraja meseca nas očekuju uobičajene temperature za ovo doba godine, najavio je meteorolog Nedeljko Todorović.

Dok pojedini meteorolozi najavljuju afrički anticiklion Neron i paklene vrućine od 40 stepeni, Todorović je naveo da nas čeka uobičajeno letnje vreme.

- Davanje imena ciklonima nema poseban značaj ni za meteorologiju, ni za građane, osim što zvuči bombastično. To su zabavne igre, ti nazivi, baš kao i termin superćelijska oluja. Ono što je činjenica je da nam dolazi toplo vreme, pravo letnje. Od 13. do 20. avgusta temperature će se kretati od 35 do 37 stepeni. Biće vrućina, ali neće biti 40 stepeni Celzijusa - istakao je Todorović.

Prema njegovim rečima, posle Preobraženja, odnosno 19. i 20. avgusta, moguće su lokalne grmljavine.

- Uslediće i pad temperatura, ali ništa strašno, već uobičajeno za ovo doba godine - istakao je Todorović.

Inače, kako je juče objavila evropska organizacija za praćenje klime Kopernikus, jul ove godine je bio najtopliji mesec dosad na planeti, sa prosečnom globalnom temperaturom od 16,95 stepeni Celzijusovih. Prema istom izvoru, julska globalna prosečna temperatura bila je za trećinu stepena viša od prethodnog rekorda 2019. godine.

Služba za klimatske promene Kopernikus, koja je deo svemirskog programa EU, u saopštenju je navela i da se globalni temperaturni rekordi obično obaraju za stote ili desete delove stepena, tako da je ovaj rekord izuzetan.

Zamenica direktora Kopernikusa Samanta Berdžes rekla je da globalno otopljavanje ima katastrofalne posledice za ljude i za planetu, izloženu sve češćim i intenzivnijim ekstremnim događajima. Dani u julu bili su topliji nego što je ranije zabeleženo već od 2. jula, tako da su Kopernikus i Svetska meteorološka organizacija dali rano saopštenje da je to verovatno najtopliji mesec i pre nego što se završio.

Jul je bio za 1,5 stepeni Celzijusovih topliji u odnosu na predindustrijsko vreme. Prošli mesec je bio za 0,7 stepeni Celzijusovih topliji od prosečnog jula od 1991. do 2020. godine, saopštio je Kopernikus.

Kako je navedeno, svetski okeani su bili za pola stepena topliji nego u prethodnih 30 godina, a severni Atlantik je bio za 1,05 stepeni topliji od proseka. Objavljeno je da je na Antarktiku zabeležen rekordno nizak nivo morskog leda sa 15 odsto ispod proseka za ovo doba godine.

Kopernikusovo beleženje temperatura seže do 1940. godine, a temperatura u julu bila je rekordna i u odnosu na evidenciju američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu, koja seže do 1850.

- Jul je bio najtopliji mesec na Zemlji u poslednjih 10.000 godina - rekao je klimatolog sa Potsdamskog instituta za istraživanje klime u Nemačkoj Stefan Ramstorf, koji nije bio deo tima Kopernikusa.

- Ne bi trebalo da brinemo o julu jer je rekord, već zato što neće dugo biti rekord - upozorila je klimatska naučnica Imperijalnog koledža u Londonu Friderike Oto.

U Nemačkoj se smrzavaju, u Iranu kuvaju

Prethodnih dana jaka oluja je zabelela ulice grada Rojtlingena u Nemačkoj, gde je grad stvorio prekrivač od nekoliko centimetara, pa su mnogi pomislili da je usred avgusta pao sneg. Prolaznici su navukli kapute, a lični osećaj je, kako su izjavili za tamošnje medije, bio da se smrzavaju. Istovremeno, u Iranu su zabeležene rekordno visoke temperature. Zvanična novinska agencija IRNA prenela je da su u jugozapadnom Iranu temperature dostigle 66,7 stepeni Celzijusa.

Haos na severu Evrope

Norveške vlasti upozorile su juče stanovništvo da se pripremi za „ekstremno obilne padavine“, nakon što su u oluji Hans dve osobe izgubile život.

„Ovo je veoma ozbiljna situacija koja može dovesti do velikih posledica. Doći će do velikih poplava, štete od erozije i štete od poplava na zgradama i infrastrukturi“, saopšteno je na portalu Direkcije. U Finskoj vlada je pozvala stanovništvo da ne izlazi na more, Švedski meteorološki i hidrološki institut izdao je crveni meteo-alam za centralne delove zemlje, uz upozorenje na „veoma velike količine kiše koje mogu uzrokovati izuzetno velike tokove na nekoliko mesta“. Poplave i klizišta doveli su do zatvaranja desetine puteva u južnoj Norveškoj i Švedskoj, a najmanje 119 ljudi je evakuisano u Norveškoj do podneva.

(Espreso/Alo)