SRPKINJA ANĐELA SE ZALJUBILA U ALBANCA, NIJE SLUTILA ŠTA ĆE JE TAMO SNAĆI: Reči njegove majke će pamtiti do GROBA!

Ljubavna priča srpske manekenke i albanskog fudbalera puna je zapleta i turbulentnih događaja, a izazvala je razne komentare. Međutim, oni nisu jedni par koji je zbog ljubavi pretrpeo osude. Naime, Anđela Savić je Srpkinja koja se zaljubila u Albanca.

Uprkos protivljenju njene mame, odlučila je da ode i poseti ga. Njihova ljubav je zabranjena od samog početka, ali ova mlada devojka nije ni slutila šta će tamo zateći. Prenosimo vam njen blog u celosti.

"Tri nedelje. Tri nedelje sam vodila rat sa mojom mamom kada sam joj saopštila da želim da posetim dečka koji živi u Albaniji. A zašto? Zbog nekih glupih predrasuda. Činjenica da je on proveo više od mesec dana u Beogradu nije bila dovoljna. Strah je bio jači. Važno je napomenuti da on nikada nije bio problem. Bio je kolateralna šteta.

Pravi problem je ta apstraktna zemlja u kojoj Srbima vade organe. To ne radi on, a ni njegovi roditelji, nego neko nepoznat, tamo negde. Odletela sam u tu ozloglašenu zemlju i stigla sam oko ponoći, bila sam pomalo zbunjena, a jedino što sam znala da izgovorim na albanskom jeziku je "mirmrama", što znači dobro veče.

Sela sam u autobus, putovala sam kroz Prištinu, a onda sam se i sastala sa njim, glavnim glumcem u mom životu. Na autobuskoj stanici su nas svi pozdravljali na srpskom i albanskom jeziku.

Nisam mogla da ne primetim promenu. Ljudi su bili srećni, niko ne brine o tome odakle ste, mladi pokušavaju da promene naše zatrovane odnose. Veruju u to da svi Srbi znaju ruski jezik. Ispostavilo se da sam ja jedina među njima koja ne zna ni jednu jedinu reč. S druge strane, i mi mislimo da su svi Albanci muslimani, tamnog tona i crne kose, a to definitivno nije istina.

Ja ne mogu da pričam o prevazilaženju predrasuda jer ih ja nikada nisam ni imala. Što se tiče moje porodice, pošto sam se vratila živa i u jednom komadu, svaki moj sledeći odlazak u Albaniju bio je manje stresan. Umesto da pokušavamo da ubedimo nekoga i uverimo ga u ono u šta ne žele verovati, najbolje je da im samo pokažemo kako stvari zapravo mogu biti lepe.

Citiraću majku mog dečka koja je prokomentarisala strah moje majke: Zar ne gledaju vesti? Mi živimo mirno! A zatim je zastala i rekla: O, da.. oni gledaju.

Ljudi su prilično isti, a ono što stvara distancu između njih nisu kilometri, nego naracije koje se nameću."

Bonus video:

(Espreso / Stil)