važan razgovor
DA LI JE BORBA ZA PRAVA ŽIVOTINJA "RUŠENJE TRADICIJE"? Članica Vege zajednice o PROBLEMU koji muči mnoge
Razgovor sa Jelenom Disić, PR menadžerkom Vege zajednice, o suštini borbe za prava životinja
Izbor mnogih ljudi da ne jedu životinjsko meso ili životinjsko meso i proizvode životinjskog porekla često zbunjuje ljude, te se mnogi pitaju da li se radi o "novokomponovanom uticaju Zapada" ili o pokušaju "rušenja tradicije".
Pitanje da li je vegan/veganka ili vegeterijanac/vegeterijanka osoba koja ne voli svoje - zemlju, narod, kulturu - posebno se naglašava u trenucima kada zajednice koje brinu o poziciji životinja kritikuju određene festivale koji masovno kolju životinje zarad zabave široke publike.
Ubijanje životinja van potreba puke prehrane zasigurno zabrinjava mnoge, ali kada se taj "pokolj" dogodi na našim prostorima, a ne pokraj dalekog nam Japana, diskurs se menja. U tom trenutku nasilje (nad delfinima) postaje tradicija klanja (svinja).
Antropološko izučavanje tradicije, primera radi, "svinjokolja" jeste jedan način obrade ove teme, ali, da li su neki festivali naslednici tradicije ili je pak po sredi samo čista zabava, ostaje pitanje koje ova nauka često ne rešava.
Da bismo imali uvid u ideju "zaštite životinja" u današnjem sistemu, i njihov odnos prema tradiciji, moramo razmotriti i motive onih koji stoje "iza životinja", a kojima je javni prostor retko dat.
Stoga, danas sam razgovarala sa PR menadžerkom Vege zajednice, Jelenom Disić.
Kako je “Sepra fest” u Aranđelovcu otkazan, primetila sam da se veliki broj ljudi ustremio ka organizaciji “Vege zajednica”, iako ste vi naveli da niste vinovnice otkazivanja. Prema komentarima najveći problem prema ideoloiji veganstva koji drugi naglašavaju jeste “odnos prema tradiciji”. Da li biste mogli da razjasnite kako isključivanje životinja iz ishrane nije “rušenje tradicije”?
"Kada smo saznali da se ova manifestacija organizuje i da je podržana od strane opštine Aranđelovac, odlučili smo reagujemo i da uputimo otvoreno pismo predsedniku opštine i pozvali smo naše pratioce na društvenim mrežama da urade isto. Nakon toga smo dan pred održavanje Sepra festa saznali da je otkazan zbog reakcije Republičke veterinarske inspekcije. Smatramo da održavanje ovakvih manifestacija podstiče i promoviše nasilje nad životinjama i da ima loš uticaj na mlade, koji neretko posećuju ovakve festivale sa svojim roditeljima koji ubijanje životinja zarad konzumiranja mesa smatraju tradicijom.
Možemo se osvrnuti i na postojeće tradicije s kojima se većina (nadamo se) ne bi složila: sakaćenje ženskih genitalija, prinudni dečiji brak, borbe bikova, pokolj delfina na Taiđiju, festivali psećeg mesa u Julinu i Boknalu i mnoge druge. Sve ovo se sprovodi već vekovima unazad, duboko je ukorenjeno u kulturi, a ipak je strašno i nedostojno moralnih ljudi. Po čemu se Sepra fest razlikuje?
Svesni smo da se širom Srbije održava veliki broj ovakvih manifestacija sličnog koncepta i opravdanje je uvek tradicija, ali da se tradicija s godinama nije menjala mi danas ne bismo evoluirali."
S tim u vezi, šta je u stvari problematično sa masovnim klanjem životinja radi (vašarskog) slavlja? Šta se slavi ukoliko je glavna manifestacija klanje?
"Nije problem samo u masovnom klanju, već u sveukupnoj antropocentričnosti čoveka. Čovečanstvo neljudske životinje tretira kao niža bića i ogroman je spektar njihove eksploataciji iako one baš kao mi mogu da osete bol.
U ovom slučaju smatram da ako uprostimo ovu manifestacije zaključićemo da ubijanje nedužnih životinja i glorifikovanje njihove smrti, pečenje njihovih tela uz pesmu i zabavu definitivno ne predstavljaju miroljubivi čin. Zabrinjavajuća je činjenica da nešto ovako surovo može izgraditi tradiciju i publiku."
U komentarima na društvenim mrežama pojavljuju se i pretpostavke da organizacija “Vege zajednica” nije sprečila, a mogla je, i druge manifestacije koje integrišu klanje životinja. Da li možete da pojasnite odnos između aktivizma i sitemskog rešavanja problema ili da li vi kao zajednica možete da rešite problem ili samo da ukažete na njega u ovom trenutku?
"Mi smo i u našem pozivu na mirni protest (koji je nažalost morao biti odložen zbog toaga što nismo mogli da garantujemo bezbednost našim aktivistima zbog velikog broja pretnji) pomenuli i ostale manifestacije ovog karaktera i želeli smo da tog dana održimo minut ćutanja za sve njihove žrtve. Međutim sama akcije bila je usmerena na Serpa fest jer se održava prvi put, pa smo smtrali da je važno da se još jedna ovakva manifestacija ne započinje u 21. veku i da se gradi “nova tradicija” koja uključuje nasilje i rizična je po samu životnu sredinu.
Svojim načinom života trudim se da postupam pravedno i da svojim primerom utičem na drudge da se suzbije nasilje, smatram da je moć jednim delom upravo to što podstiče nasilje, i zato mnogo mi je prijatnije da budem autsajeder, nego da imam moć i privilegiju u odnosu na drudge."
Da budem jasna, verujem da imate ideju na koji način treba podići svest o nasilju nad životinjama. Kao što uvek napominjem svest o patnji i poziciji sopstva i drugih se stvara putem obrazovanja. Da imate idealnu poziciju u sistemu, na koji način biste vi omogućili građankama i građanima Srbije da imaju bolji uvid u poziciju životinja?
S druge strane, na koji način sada edukujete ljude i utičete na njihovu svest? I koliko je zaista to teško ukoliko ste samo u poziciji aktivistkinje/aktiviste a ne osobe sa određenom moći?
"Cilj naše organizacije je da kroz organizovanje različitih akcija kampanja postepeno osvešćujemo stanovništvo o patnji koju svakodnevno trpe životinje. Trudimo se da edukujemo stanovništvo o tome kroz organizaciju različitih događaja, objavljivanja publikacija i drugih aktivnosti. Smatramo da idealna pozicija u sistemu u kome nismo svi ravnopravni ne postoji, zato i ne želimo da se ova promena desi zabranama i kažnjavanjem, već postepenim osvešćivanjem koje je po mom mišljenju jedino dugotrajno rešenje."
Bonus video:
(Espreso/ Verica Arsić)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!