DA LI SRBIJA TREBA DA STRAHUJE OD TORNADA? Razoran VETAR je prisutan, a zbog 1 stvari mogao bi da nas pogađa ČEŠĆE

Silovito nevreme sa ekstremnim pojavama poput vihora i "loptica" grada većih od teniskih, prečnika i do 7-8 centimetara, zahvatio je severni deo Lombardije i Veneto - između četvrtka uveče i petka ujutru.

U petak ujutru u severoistočnom delu Milana pojavio se i tornado. Jak vetar rušio je stabla, grad je oštetio automobile i krovove, a putevi su poplavljene. Na dva krova izbio je požar te ih je udario grom. Zasad nema informacija o žrtvama.

Kako se vidi na radarskoj mapi, superćelijska oluja se premestila u Sloveniju.

Katastrofalna nepogoda šokirala je Italiju, a mnogi se pitaju kako je moguće da se tornado desio na evropskom tlu.

Iako većina ljudi fenomen tornada vezuju za Ameriku, ovakva vrsta oluje može se, mada vrlo retko, desiti i u Evropi. Zapravo, tornado je do sada zabeležen na svim kontinentima osim Antarktika.

Šta je tornado?

Prema definiciji, tornado predstavlja intenzivan vazdušni vrtlog u obliku levka ili cevi, koji dostiže neverovatno veliku brzinu tokom rotacije, a proteže se sve od oblaka do tla. Njegov nastanak vezuje se za naglo zagrevanje vazduha used kojeg se formiraju upravo oblaci kumulonimbusi, koji pogoduju i stvaranju samog tornada.

Ono što je karakteristika za ovakvu pojavu jeste brzina razornog vetra u vrtlogu koji neminovno prati ovakvu pojavu, što naročito dolazi do izražaja u naseljenim područjima koja zbog toga trpe veliku štetu. Prema merenjima, brzine vetra tokom pojave tornada mogu preći i 400 km/h.

Što se tiče samog trajanja, tornado može trajati od nekoliko sekundi pa sve do jednog sata, mada u retkim situacijama može i da premaši to trajanje.

Tornado u Evropi

Iako je tornado kao pojava karakterističan za područje Amerike, gde se zabeleži oko više od hiljadu puta godišnje, on je i za Evropu retka, ali ne i neuobičajena pojava. U Evropi se svake godine pojavi oko 300 tornada, najčešće od Francuske prema centralnom delu kontinenta, ali Češka se ne nalazi na evropskoj "aleji tornada" kako je meteorolozi zovu.

Nešto češće se dešavaju u Italiji i Grčkoj, gde se topli i vlažni mediteranski vazduh sukobljava sa hladnim i suvim vazduhom iznad planina. Pojava tornada je nešto ređa na zapadu i u centralnm delu kontinenta, ali se može desiti, ko što se vidi na primeru Češke.

Prema podacima naučnika koji su izradili studiju pod nazivom "Tornado u Evropi: Opasnost koja se podcenjuje", navodi se kako je od 1950. pa do 2015. godine tornado zabeležen ukupno 5.478 puta i to u 42 evropske države.

U sklopu analize, meteorolozi su se osvrnuli i na situaciju u svakoj državi Evrope, pa su naglasili kako je do 2015. godine najveći broj tornada pogodio Nemačku, njih ukupno 1.027, a povređeno je više od 670 stanovnika. Nakon Francuske, tornado je najčešće pogađao Rusiju, Franucsku, Španiju i Veliku Britaniju.

Dešavaju se i u Srbiji, a prete da postanu intenzivniji

Ovakva pojava nije neuobičajena ni u našem regionu, a naročito u severnijim delovima Srbije, koji poput Češke imaju umereno-kontinentalnu klimu.

Tornado u letnjim mesecima nastaje upravo u kontinentalnim delovima umerenih širina, u kojima se nalazi veći deo Evrope, Severne Amerike i Argentine. U Srbiji se to naročito odnosi na Vojvodinu i planinske predele. Pojava tornada je zvanično zabeležena u okolini Inđije, Sombora, Zrenjanina, Jagodine, Valjeva, Nove Varoši, kao i pre nekoliko godina u Borči, a tada se dešavalo da nanese veliku štetu, naročito u seoskim sredinama.

Iako tornado u Srbiji može da nanese veliku štetu i razaranja, on je samo najblaži oblik pravih tornada i Americi. To što građani Srbije imaju prilike da vide na ovom podneblju je takozvani levkasti oblak ili pijavica u pokušaju. Kada ovakav oblak dotakne tlo, onda postaje pijavica ili tornado. Ovakav oblak dok ne dodirne tlo ne izaziva štetu, a posle spuštanja na tlo dolazi do štete koja zavisi od mnogih meteoroloških uslova.

Kako je klimatolog Vladimir Đurđević jednom prilikom rekao, tornada se na našem podneblju ne pojavljuju toliko često, međutim, klimatske promene povećavaju rizik da ovakvi događaji postanu češći i intenzivniji. Razlog je taj što je danas temperatura toplija za jedan stepen, a vazduh može u sebi da sadrži sedam procenata više vodene pare, koja predstavlja gorivo za sve te procese u atmosferi.

Bonus video:

(Espreso/Blic)