ANA I DANIJELA NE ODUSTAJU OD SVOJE BORBE ZA EMBRIONE NAKON SMRTI SUPRUGA: Evo šta na to kažu zakon i crkva

Procenjuje se da u Srbiji oko 400.000 parova ima problem sa sterilitetom. Borbu za potomstvo država pomaže finansiranjem vantelesne oplodnje, a od kraja prošle godine plaća i uvoz reproduktivnih ćelija. Mnogi parovi, međutim, ne znaju šta se dešava sa njihovim embrionima, ukoliko jedan od partnera u međuvremenu premine.

Kada su ušle u postupak vantelesne oplodnje, ni Ana ni Danijela nisu slutile da će ostati bez partnera ne dočekavši da se ostvare kao roditelji. Sada se bore za svoje embrione, piše RTS.

"Meni na klinici saopštavaju da ja ne mogu da vratim svoje embrione. Samo mi je dat predlog da pišem Upravi za biomedicinu, da mi se vrate moji embrioni, ali rečeno mi je odmah da su šanse za to jedan posto. Ali mogu da tražim dozvolu da izvezem svoje embrione u drugu državu koja to radi, koja bi mi dozvolila da vratim svoje embrione, pa ako naša država da dozvolu da se to izveze, onda da ja idem negde tamo da uradim taj transfer“, objašnjava Danijela Jakšić.

Ona i njen suprug su se pet godina borili za potomstvo. Nakon njegove smrti, plaćajući čuvanje embriona – kupuje vreme.

Embrioni kao nasledstvo

Za razliku od Danijele, Ana je uspela da embrione dobije kao deo ostavine posle suprugove smrti, ali ne može da ih iskoristi.

“Meni je rečeno da mogu da uzmem embrione nekih drugih ljudi, donora. Ne mogu svoj, ali mogu tuđe. Da mogu da ih poklonim, da ih izvezem u banku siročića u EU i da ispratim svoje embrione do tamo - ja ne znam kako se prate embrioni. Da ih tamo ponovo otkupim. Kad kažem ponovo, nisam ih ovde otkupljivala nego sam platila ne malo, da bih došla do tih embriona i da tamo nađem surogat majku koja će mi roditi tu decu”, govori Ana Marković.

(Ne)zakonito uništavanje embriona

Takvi embrioni se uništavaju, jer u Zakonu o biomedicinski potpomognutoj oplodnji piše da se reproduktivne ćelije ne mogu upotrebiti posle smrti davaoca radi pravljenja embriona.

“Naš stav je da se pogrešno tumači zakon. Zakon kaže da se semene ćelije i jajne ćelije ne mogu koristiti bez saglasnosti lica čije su te ćelije, što znači u slučaju smrti. U ovom slučaju, bračni partneri, odnosno preživeli bračni drug, nije davalac embriona, on samo želi da iskoristi ono što je već postojalo – zajednički izraz volje između supružnika, a to je jednostavno oplodnja jajne ćelije i embrion. A nesrećni slučaj je sprečio da se to realizuje do kraja”, rekao je advokat Aco Manojlović.

Šta kaže crkva?

Prema poslednjem popisu, samo jedan odsto stanovnika su ateisti. Čak njih 81 odsto su pravoslavci. Zato je RTS o ovom pitanju zatražio stav crkve.

“Prema učenju svetih otaca, u momentu stvaranja embriona, odnosno spajanja muške i ženske polne ćelije, dolazi do odušetvorenja embriona. Tako da pravoslavna bioetika, na osnovu tog učenja o koegzistenciji duše i tela, od momenta začeća posmatra embrion kao lični identitet - ne kao biološki materijal, što su jajne ćelije i semene ćelije. I u tom smislu se pravoslavna bioetika zalaže za punu pravnu, biološku, medicinsku zaštitu svakog embriona”, objašnjava protođakon dr Petar Dabić, kardiolog i član Odbora Svetog arhijerejskog sinoda za bioetiku.

Objašnjava da u ovom slučaju Crkva može dati punu podršku Aninim i Danijelinim zahtevima.

“Kada ljudi koji imaju problem sa začećem dolaze po blagoslov Crkve. Pravoslavna crkva im taj blagoslov i daje, ali uz tri uslova - prvo da su oni koji učestvuju u procesu vantelesne oplodnje bračnici, zatim da nema učešća trećeg lica kao davanja biološkog materijala i treći uslov jeste da se svi stvoreni embrioni vrate u matericu, da se obavi embriotransfer”, kaže protođakon.

Tridesetak sličnih slučajeva

Za Anu je situacija u kojoj se nalazi neshvatljiva.

“Dozvoljeno je tuđu decu rađati. Nemam ništa protiv toga, ali je skandalozno da meni ne daju moje, moj genetski materijal”, kaže Ana.

Presuda u njenu korist olakšala bi put do embriona i materinstva svim ostalim ženama. A takvih je za sada tridesetak. Među njima je i jedan muškarac.

(Espreso/RTS)