"VOLELA BIH DA DOBIJEM LEPU KUĆICU": Porodica Mitrović živi u ALBANSKOM SELU, nemaju NIŠTA SVOJE, a o OVOME SANJAJU

Iako odrastaju u čisto albanskom selu Sopot u Severnoj Makedoniji, najmlađi Mitrovići najveći su navijači naše fudbalske selekcije i ponose se time. Naravno, dečaci prednjače u tome, Aleksandar (13) i Nemanja (7): „Ja se zovem isto kao naš napadač Aleksandar Mitrović, njega najviše pratim kad igra. Voleo bih njegov dres da imam. Svi smo navijali za reprezentaciju Srbije kada su igrali na Svetskom prvenstvu. Nemanja i ja igramo po ceo dan fudbal, ali nam se probušila lopta, pa koristimo sada ovu izbušenu!” Osim njih dvojice, ovu skromnu i izmučenu porodicu čine još roditelji Miroslav i Nadica, kao i devojčice, Aleksandrova sestra bliznakinja Aleksandra (13) i mlađa Danijela (9). „Nemam mnogo igračaka, pa se kod kuće igramo žmurke i fudbala. U školi mi je omiljeno muzičko jer volim da pišem note. Najviše bih volela da dobijem lepu kućicu i roze sobu, pa da tu proslavljamo rođendane. Sada ima dosta buba, ali ih se ne plašim“ – izdeklamovala je ljupka Danijela.

Trošna kuća deluje kao da datira iz vremena kada se naš narod iz tih krajeva oslobađao od turskog ropstva. Sastavljena od kamenih ploča i blata, s krovom ispunjenim slamom, skroz uleglim plafonima u dve skromne i hladne prostorijice, jedino je utočište ovim mališanima. Svi spavaju u jednoj sobi, gde je šporet. „Kuću nam daje na održavanje jedan čovek, nemamo ništa naše. Dao nam je da ne bi dalje propadalo i da ne bi mogao niko provaljivati. Ima mnogo vlage, nije baš stanje da bi se živelo u njoj, ali šta da radimo. Kupatilo nemamo, pa se kupamo u koritu, kao u staro vreme. Tu malo niže živi tašta u svom kućerku, pa je i to jedan od razloga što smo tražili smeštaj u ovom selu” – ispričao je otac Miroslav. Nažalost, za Miroslava, iako je na birou već 30 godina, posla nema, pa preživljavaju od nadnice i držanja životinja sa njegovim roditeljima. Da priušte neki bolji smeštaj nemaju. Na pitanje kako preguraju mesec, odgovara:

„Sobe, sobe, drugari, sobe i kupatilo” – nizali su se odgovori svih mališana na pitanje šta im nedostaje, mada nam je maleni navijač i budući fudbaler Aleksandar kroz osmeh poručio da je, ipak, najvažnija nova lopta. Svi su se saglasili i da bi voleli da posete Srbiju i pozdravili su svu decu odatle. Imperativ koji stavljamo pred nas jeste da za ove mališane učinimo sve što je u našoj moći kako bi im obezbedili topao i bezbedan dom kao što ima većina njihovih vršnjaka. Dom iz kog će još jače navijati za našu reprezentaciju! „Šta da vam kažemo, sve ste čuli. Nedostaje im da imaju svoje sobe, da ne moraju svi zajedno da spavaju u dva kreveta. Samo za njih da popravimo uslove, a za nas nije problem. Oni su naše najveće bogatstvo i radost, bez njih ne bismo mogli da izdržimo. Imam želju da Gospod pomogne svakome, pa i nama. Bićemo blagodarni svima” – dodao je Miroslav. Srpski narod ne sme zaboraviti ovu usamljenu četvorku koja, uprkos nemaštini, dane provodi maštajući o Srbiji. Pozivamo sve dobre ljude da se uključe u novu akciju Humanitarne organizacije Srbi za Srbe. Svi zajedno za male Mitroviće kod Kumanova! Više o porodici i načinu na koji možete da uplatite donacije, pogledajte na:

https://www.srbizasrbe.org/usamljena-cetvorka-iz-albanskog-sela-u-makedoniji-zdusno-bordri-srbiju/

(Espreso / Srbi za Srbe)