JEZIVA POJAVA NADVILA SE SINOĆ NAD VOJVODINOM, ZAVLADALA PANIKA! Meteorolog otkriva sve o SUPERĆELIJSKOM OBLAKU

Najtopliji deo leta 2023. godine i višednevni tropski talas u Srbiji juče je kasno popodne prekinut stravičnim nevremenom, pljuskovima, olujom, gradom veličine loptice za pingpong...

Sve je krenulo u više gradova u Vojvodini, a u jednom od njih, tačnije nad Zrenjaninom zabeležen je i tamni, zastrašujući oblak, koji kao da se u koncentričnim krugovima spušta na grad i preti da ga usisa, proguta... Scenu kao iz apokaliptičnih filmova američke produkcije građani Zrenjanina gledali su uživo u neverici i strahu.

Šta je superćelijski oblak

Na društvenim mrežama od sinoć dele se snimci iz Zrenjanina na kome se vidi taj zastrašujući prizor. Radi se o takozvanom superćelijskom oblaku.

Meteorolog Nedeljko Todorović objašnjava za "Blic" da je reč o jakom grmljavinskom oblaku koji je izuzetno izražen i zato se i zove superćelija. Naime, grmljavinska ćelija je kod njega velika u odnosu na manje kada su intenziteti pljuska, grada i grmljavine manji.

Dešava se u svim delovima sveta

- Superćelija znači jaka grmljavinska ćelija i oblak. Prisutan je svuda na zemaljskoj kugli i to nije ekskluziva, samo je u pitanju jak grmljavinski oblak i u nekim regionima je malo jači. Ima ga u i Africi svaki dan, javlja se i u Rusiji, Skandinaviji, Americi - objašnjava za "Blic" Nedeljko Todorović.

Kako kaže, javlja se i kod nas, a leti je redovna pojava.

Juče ih je bilo i do deset takvih

- Juče ih je bilo sedam, osam ili deset. Takav oblak kada se razvije ima životni vek jedan sat, može da bude i pola sata i više do dva sata. Ali, kada se razvije, za 10-15 minuta iz ničega nastane, nakon što mu istekne životni vek počinje da se raspada i niče drugi oblak pored njega - objašnjava Todorović.

Prema rečima ovog meteorolog, kada se jedan superćelijski oblak raspadne, drugi nikne i vidi se promenjivost lokacije. Onaj koji niče ima svoju putanju.

Donose uvek nepogode, u Americi i tornada

- Kreće se kao svi drugi. Ujednačeno. Smer kretanja im je prilično isti. I tamo gde se nađu daju pljuskove, grad, nepogodu. Tipična letnja nepogoda je u pitanju. U Americi su možda malo izraženiji zato što se u okviru grmljavinskih oblaka javljaju i tornada. To je produžetak iz grmljavinskog oblaka koji kao truba ili tuba dopire do zemlje i ima jako vrtložno okretanje. U tom slučaju je u pitanju izuzetno jak grmljavinski oblak - objašnjava nap čuveni meteorolog.

Uočeni prvo u Sloveniji, razvili se i u Vojvodini

Osim u Americi, javlja se i u skoro svim delovima Evrope, ali gledajući na godišnjem nivou, superćelijski oblaci su češća pojava u zapadnoj i srednjoj Evropi nego kod nas.

- Superćelijski oblaci nisu ništa neuobičajeno. Uočeni su prethodno još u Sloveniji, ali mnoštvo kumulonimbusa - grmljavinskih oblaka se kretalo preko severa Hrvatske, Slavonije prema Vojvodini. Pojedinačni oblaci nisu došli iz Slovenije do nas, jer, kao što sam rekao, imaju životni vek jedan sat. Kreću se, raspadnu i niču novi. Čitav sistem tako funkcioniše - kaže Todorović.

Bonus video:

(Espreso / Blic)