UJED KRPELJA NI NE OSETITE, A MOGU DA VAM PIJU KRV I DO 10 DANA: Dr Pilar otkrila sve što treba da znate o NJIMA

Krpelji su paukolike životinje koje se hrane krvlju toplokrvnih životinja, ptica i sisara, ali i ljudi, što ih svakako svrstava i u grupu parazita. Svakog proleća, čim dani postanu topliji, ove male krvopije su u stalnoj potrazi za svojim obrokom. Ove godine, njihova najezda je poprimila prilično velike razmere, da se čini da maltene padaju s drveća.

Svima nam je važno da znamo kako da se najbolje zaštitimo od krpelja, šta da radimo u slučaju ujeda, koje nas opasnosti vrebaju i kada je potrebno javiti se lekaru.

Kratke i jasne odgovore na ova pitanja vam u narednim redovima daje, dr Pilar Svetlana, specijalista pedijatrije.

Kako krpelji izgledaju, kad su aktivni i koja su im staništa?

Krpelji imaju okruglasto telo, vrećastog oblika od kojeg polazi 8 nogu, veličina im varira od 1mm do 1cm, a boja od braonkaste, braonkasto-crvenkaste do crne.

Ukoliko duže vremena provedu na domaćinu i prepune se krvlju, mogu narasti do neprepoznatljivosti i poprimiti zelenkasto-plavu boju.

Sezona krpelja je obično od marta do oktobra, pri čemu su maj i jun meseci kada je najezda najveća. Međutim, krpelji mogu biti aktivni i van navedenog perioda ako je vreme toplo i vlažno.

Tipična staništa krpelja su ona gde ima dosta drveća, žbunja i visoke trave, a naročito vole da se zavlače u lišće. Prema tome osim šumskih područja, livada, na udaru i te kako mogu biti i gradski parkovi, dvorišta oko kuća, travnjaci i sl.

Kako prepoznati ujed krpelja?

Krpelji su pravi majstori prikradanja žrtvi. Ne lete i ne skaču, ali se vešto zakače za čoveka ili životinju u prolazu i potom se lagano kreću ka željenom mestu gde će se nahraniti. Iako treba pregledati celo telo, mesta na kojima prvo treba tražiti krpelja su:

• pregibi (pazusi, prepone, iza kolena)
• kosa, vrat, u ušima i oko njih
• oko struka, u pupku
• predeo između nogu i ispod ruku

Koliko je važno da pregledate sebe i svoje ukućane, toliko je važno da pregledate i kućne ljubimce jer neretko krpelji upravo sa njih dospevaju na svoje vlasnike.

Krpelji se neosetno kreću po koži, pri čemu sam momenat ujeda ne možemo osetiti jer nije bolan. Obično ujedaju samo jednom i ostaju zakačeni sve dok se ne nahrane kada otpadnu sami, što može potrajati i do 10 dana.

Ujed krpelja se na prvi pogled ne razlikuje mnogo od uboda komarca i izgleda kao mali čvorić obično praćen svrabom, blagim crvenilom i manjim otokom. Ujed nezaraženog krpelja je bezopasan i ne stvara nikakve simptome, osim u slučaju ako vas zadesi alergijska reakcija na ujed krpelja koja se ispoljava na sledeći način, navodi Dr Pilar:

• bol, otok i pečenje na mestu ujeda
• osip i plikovi po koži
• otežano disanje (u slučaju teške alergijske reakcije)

Koje bolesti prenose krpelji?

Osim što su paraziti, krpelji su rezervoari i prenosioci raznih bolesti ljudi i životinja. Zavisno od lokacije, procenat zaraženih krpelja se kreće 10-50%.

U Evropi, krpelji su prenosioci sledećih bolesti:

Lajmska bolest (borelioza)

Krpeljski meningoencefalitis

Krimska-kongo hemoragijska groznica

Tularemija

Q groznica

Erlihioza

Babezioza

Anaplazmoza

Krpeljska rikecioza

Bolesti koje prenose krpelji se uglavnom slično ispoljavaju i simptomi se pojavljuju od nekoliko dana do nekoliko nedelja nakon ujeda:

povišena temperatura praćena jezom i drhtavicom

umor i malaksalost

glavobolja i mučnina

osip po koži praćen svrabom

crvenilo i otok na mestu i u blizini ujeda

bolovi u mišićima i zglobovima

otok limfnih čvorova

Šta uraditi ako vas ujede krpelj?

Najvažnija stvar koji treba uraditi čim se uoči krpelj na koži jeste da se on odmah odstrani u celosti jer neke bolesti koje prenose krpelji mogu biti vrlo opasne. Što se pre krpelj ukloni, to su manje šanse da dođe do zaražavanja.

Vađenje krpelja je najbolje obaviti u zdravstvenoj ustanovi, a u slučaju nužde možete to uraditi i sami. Pre vađenja, krpelja ne smete mazati ili natapati nikakvim sredstvima jer to može izazvati povraćanje istog i znatno povećati mogućnost zaražavanja u slučaju da je krpelj prenosilac neke bolesti. Tupom pincetom uhvatiti krpelja što bliže koži i lagano vući, blago nagore, bez stiskanja i uvrtanja. Nakon uklanjanja krpelja, oprati kožu vodom i sapunom i naneti neko dezinfekciono sredstvo poput alkohola ili joda. Ukoliko se i desi da delovi krpelja ostanu u koži, nemojte brinuti jer uglavnom nisu zarazni i kako rana zarasta to će ispasti.

Poželjno je praćenje od strane lekara do mesec dana u slučaju pojave znakova bolesti, pri čemu postoji i mogućnost slanja krpelja na analizu u specijalizovane laboratorije da bi se utvrdilo da li je zaražen.

Kako se zaštiti od ujeda krpelja?

Prilikom boravka u prirodi primenite sledeće mere zaštite, savetuje Dr Pilar:

nosite odeću koja pokriva ruke i noge

držite se staza i izbegavajte visoku travu i bujno zelenilo

koristite preparate za zaštitu od krpelja (repelenti za ljude i kućne ljubimce)

pregledajte telo, odeću i kućne ljubimce odmah po povratku kući

Kako biste se rešili krpelja u dvorištu preporučljivo je ograditi ga, redovno kositi travu, ukloniti uvelo bilje i lišće i po potrebi koristiti hemijske preparate za suzbijanje krpelja.

Ne dozvolite da vam ove male napasti pokvare boravak u prirodi. Uživajte u lepom vremenu koje je konačno rešilo da poseti i naše krajeve.

Sadržaj ovog teksta je namenjen isključivo u svrhe opšteg informisanja i ne može služiti kao zamena za pregled, dijagnozu i lečenje od strane lekara. U slučaju bilo kakvog zdravstvenog problema, kao i pre započinjanja bilo kakve terapije, potražite pomoć vašeg lekara. Odričemo se odgovornosti za bilo kakvu štetu nastalu u vezi sa pogrešnom interpretacijom sadržaja teksta.

Bonus video:

(Espreso/Zena.blic)